Golovi i slobodnjaci kao na fabričkoj traci

AF 11 – OFK Gol (2013. godište)

U Rakovici ništa novo. Ako ste iskoristili nedeljno popodne da gledate mališane kako kotrljaju loptu u Fer-plej ligi, sigurno se niste pokajali. Oni su po ko zna koji put pokazali zašto čine esenciju fudbala i malo je toga što njihove utakmice nisu ponudile. Želja za nadigravanjem standardno je preplavila travnato igralište, sevali su projektili iz slobodnjaka, o požrtvovanim intervencijama da ne govorimo. Koliko samo golova zbog njih nikada nije ugledalo svetlost dana. U mečevima koje smo pratili ovog vikenda igrala je i jedna devojčica – po hrabrosti i neustrašivosti slobodno možemo reći da je bila rame uz rame sa drugarima, ako ih nije i pretekla.

Prvu od dve utakmice prepune sadržaja, odigrali su Akademija fudbala 11 i OFK Gol. U 40 minuta igre gotovo da nije bilo praznog hoda. Uzbuđenja su bila konstanta, samo se mesto akcije menjalo iz napada u napad. Poveli su mali fudbaleri Akademije posle nepunih šezdesetak sekundi igre. Dule je iskoristio činjenicu da se odbrambeni igrači rivala još nisu probudili, pa se dodavanje direktno iz auta pretvorilo u divan lob u stilu mnogih velikih fudbalera koji na dresu, poput njega, imaju devetku. A zna se šta su devetke – gol mašine. Potvrdu da je devetka s razlogom na njegovim leđima Dule je dao koji minut kasnije, novim pogotkom.

Mašini ekipe u belo-plavim dresovima očigledno je bilo potrebno malo vremena da dostigne punu radnu temperaturu, a čim se motor zagrejao, do izražaja su došle mnoge genijalnosti za koje su sposobni njeni igrači. Peka je evidentno bio najraspoloženiji za igru i sa lakoćom je obilazio protivnike, kao da je u pitanju skijaški slalom. Bio je konstantna pretnja, kako u prodorima, tako i kada bi mu saigrači ostavili loptu za udarac. Građa ponekad ume da zavara, videlo se na njegovom primeru. Fizički jedan od najsitnijih na terenu, a vilica pada kada raspali po lopti.

Ravnoteža igre je u jednom momentu ponovo prevagnula na stranu ekipe Gola. Dule je bio meta skoro svih dodavanja saigrača, ali ni vrhunski špicevi ne uspeju da pošalju baš svaku loptu u mrežu. Ovoga puta isprečila se stativa, a mi možemo samo da pohvalimo dvostrukog strelca, na gotovo savršenom udarcu iz preteške pozicije. Skoro mrtav ugao i zamalo gol. Sledeći put sreća će pratiti hrabre.

Imala je i Akademija svoju dugu devetku koja je osim brzine, agilnosti i driblinga pokazala i kako se izvode slobodni udarci. Iz dva prekida uspeo je Pеpe da izjednači rezultat. Kod prvog doduše nije bio strelac, ali bez njegovog snažnog udarca kojim je primorao golmana na intervenciju, ne bi bilo ni Dačinog trzaja glavom kojim je zaostatak prepolovljen. Minut kasnije, ista meta, ali znatno veće rastojanje. Pepe kaže “Nikakav problem”. Samouvereno je uhvatio zalet i kao da je pre udarca u sebi rekao “Biće 2:2”. To se i dogodilo. Lopta je lelujala, a golman Vasa nije uspeo da je ukroti.

Završnica meča se bližila. Obe ekipe su konstantnim napadima na protivnički gol pokazivale koliko žele pobedu, ali više od toga u oči je upadalo nešto drugo – činjenica da im je od želje za pobedom, naglašenija bila rešenost da ne izgube. Mali fudbaleri Gola pogodili su prečku koji minut pre kraja, pa preko Duleta još jednom zapretili, ali videli smo vrhunsko uklizavanje bez kojeg bi Akademija teško izbegla da primi gol. Na drugoj strani, ista priča. Danilo je mogao da izraste u heroja, ali je osmica Gola razvila plašt i poput Supermena se isprečila i sačuvala nerešen rezultat.

U čitavoj jurnjavi za pobedom, odnosno želji da se ne izgubi, mališani nisu zaboravili suštinu bez koje se ne postaje veliki čovek i veliki fudbaler. Jedinu devojčicu na terenu, Ninu, lopta je pred kraj utakmice pogodila u lice dok je bila na zemlji. Potekla je koja suza, ali je Nina vrlo brzo stala na noge i nastavila da igra. Međutim, čim ju je lopta pogodila, svi igrači protivničke ekipe okupili su se oko nje da vide da li je sve u redu. Ako to nije Fer-plej…

Toma Arsenijević, AF 11: „Dopalo mi se što sam igrao u napadu i što sam često ulazio u prilike. Moji saigrači su se odlično borili i uklizavali i bili su jako požrtvovani. Protivnici su od starta bili koncentrisani za razliku od nas, jer se par igrača zezalo na terenu. Međutim, posle 20 minuta utakmice smo se uozbiljili u uspeli da se vratimo i izjednačimo. Svidelo mi se i što je naš mali Peka dao dva gola iz slobodnjaka. Omiljeni fudbaler mi je Lionel Mesi zbog neverovatnih driblinga.“

Vasilije Bukvić, OFK Gol: : „Igrali smo se i uživali na terenu. To ne znači da se nismo borili. Imali smo mnogo šuteva na gol, ali mogli smo i bolje da odigramo. Trebalo je da budemo malo brži i da jače šutiramo i gađamo uglove. Kod protivnika mi se najviše svidelo to što nisu odustali kada su gubili dva nula na početku i što su uspeli da nas stignu. Omiljeni golman mi je Milan Borjan zbog načina na koji brani i zato što ga moj tata poznaje.“

Spartak – Voždovac (2013. godište)

Nije bilo het-trika u duelu Akademije fudbala i OFK Gola, ali videli smo ga u okršaju Spartaka i Voždovca. Neizvesnost je izostala, ali ne i nekoliko sjajnih pogodaka uključujući i jedini ekipe sa krova tržnog centra Stadion.

Samo što je meč počeo, Andrej je uspeo da pronađe lopti put do mreže i donese prednost Spartaku. Dečaci iz pomenute škole fudbala bili su agresivniji, kidisali su na svaku loptu i uspeli da iskoriste činjenicu da se među stativama Voždovca promenilo nekoliko golmana. Ekipa iz Braće Jerković možda jeste ubedljivo poražena, ali je njen igrač kreator najlepšeg poteza utakmice. Dušan je namestio loptu, iskoristio nešto lošije postavljanje živog zida i postigao gol koji je protivnički golman samo ulepšao pokušajem da ga spreči.

Voždovčani su izjednačili na 1:1, ali je Spartak imao svoju mašinu na desnom boku. Po toj strani terena Luka je cepao odbranu protivnika i delovao moćno kao najbolji krilni napadači iz Liga petice (engleska Premijer liga, italijanska Serija A, španska Primera, nemačka Bundesliga i francuska Liga 1). Probušio je golmana na bližoj stativi, gađao dalji ugao u padu slabijom nogom, a onda vrhunsku partiju začinio levicom i stavio trešnjicu na vrh torte. Usledila je proslava het-trika sa saigračem, kao što to u redovima Pari Sen Žermena rade Kilijan Mbape i Nejmar.

Oko naše kamere zabeležilo je i sjajan udarac Ike, i prava je šteta što lopta posle dva kontakta sa okvirom gola nije završila u mreži. Da jeste, bio bi to jedan od lepših pogodaka ovog vikenda. Umesto da se mreža zatrese za 4:2 i utakmica bar malo dobije na neizvesnosti, usledila su još dva pogotka Spartaka za komotnu pobedu. Međutim, ubedljiv poraz nije demoralisao igrače Voždovca koji su nakon meča pohvalili rivala i kojima je bilo jasno gde može bolje.

Dušan Jelić, FK Voždovac: „Presrećan sam što sam dao gol iz slobodnjaka. Naša ekipa je dobro igrala, nije odustajala, ali protivnik je bio bolji. U narednim utakmicama moramo da dajemo više golova. Ja sam danas uspeo da to uradim iz slobodnog udarca, a to često vežbam na treninzima. Oduševila me je brzina protivničke ekipe, kako se kreću i menjaju mesta. Najviše volim da gledam Nejmara, naročito njegovo izvođenje penala.“

Relja Zdravković, FK Spartak: „Dali smo šest golova, dobro smo se borili i nismo bili grubi na terenu. Iako su izgubili i naši protivnici su bili sjajni. Često su šutirali i imali su nekoliko odličnih dodavanja. Šteta što nisu uspeli da postignu još koji gol jer su zaslužili. Uživam u Mesijevim utakmicama, zbog njegove brzine i zato što voli da šutira slobodnjake ispod živog zida.“

Gol kola

Vilica pada kada mali Pepe raspali po lopti.

Fer-plej potez

Čitava ekipa Gola pritrčala da vidi da li je Nina dobro.