Joga bonito Santosa i Flamenga i povratak od tri gola za četiri minuta

Flamengo je u Brazilu aktuelni šampion. A početak dečaka u crveno-crnom, ili kako ih u Južnoj Americi zovu Rubro-negri, bio je šampionski. Dva slobodnjaka u kratkom vremenskom razmaku i dva gola. Laza iz ekipe Flamenga možda nije bio među najkrupnijima na terenu, ali je pokazao da izgled može da zavara, te da u desnoj nozi krije pravi mali top. Doduše, ni golman Santosa se nije proslavio, ali je kako je utakmica tekla dočekao svojih pet minuta i branio kada je bilo najpotrebnije.

Mali fudbaleri iz Santosa su se mučili u prvoj polovini prvog dela, ali su ipak uspeli da prepolove zaostatak. Joca je u stilu brazilskih majstora fudbala demonstrirao sjajne driblinge i kontrolu lopte, nanizao par protivničkih igrača i vratio aktivan rezultat svom timu. Mada su se žuto-plavi do kraja utakmice postarali da obesmisle klepanicu “aktivan rezultat”. Ipak, radost ekipe koja je najavila povratak nije dugo potrajala jer su dečaci iz Flamenga odigrali sjajnu akciju iz kornera i vratili se na plus dva.

Novi primljen gol nije pokolebao žuto-plave, a ples sa loptom se nastavio. Jovan je pravio piruete, terao rivale da izgube ravnotežu, ali nedostajali su nešto jači udarac i preciznija završnica…

Sećate se golmana Santosa sa početka utakmice? Delovao je nesigurno, a onda posle dve greške koje su direktno donele golove protivniku izdigao se u jednog od heroja. Česti udarci malih fudbalera Flamenga završavali su ušuškani u njegovim rukavicama. Iz daljine ili oči u oči sa protivnikom, nije mu bilo bitno. Vratio je saigračima nadu da mogu da računaju na njega. Naravno, nije robot, tako da je još jedna lopta u moru pokušaja uspela da pronađe put do mreže.

Rezultat je bio 4:1, do kraja tek nešto više od pet minuta. Mnogi bi se samo nasmejali na pomisao o povratku, ali ne i igrači Santosa. Bila je potrebna neka varnica da ih trgne, a oni su je pronašli u Andriji. Nezadovoljan svojom igrom iz prvog poluvremena rešio je da svojim zalaganjem promeni situaciju na terenu. Bukvalno nije prestajao da trči, nije postojao izgubljeni duel, a upornost je počela da se isplaćuje. Dobio je odobrenje trenera da izvede slobodnjak, a onda savršeno zavukao loptu uz desnu stativu. Prvi od tri koraka bio je napravljen.

Dečacima iz ekipe Flamenga se u misli uvukao strah, a kada se to desi, mogućnost da dođe do greške mnogo je realnija. Joca je ponovo pokazao šta ume sa loptom, nije zaobišao odbrambeni bedem, ali je primorao protivničkog golmana da odbrani. Lopta je ostala u blizini gola, Andrija je njušio otpadak, panika je dovela do greške Rubro-negra, Santos prišao na samo gol zaostatka. Kakva je to samo radost bila, ona koju fudbal i čini tako posebnim.

Ali to je bio tek delić one sirove sreće koja je počela da kulja iz žuto-plavih samo par desetina sekundi kasnije. Potvrda da preokreta može biti jedino ukoliko verujete u njega. A između svakog gola, dečaci iz Santosa povicima “Ajde, možemo mi to”, bodrili su jedni druge i pojačavali veru u povratak. Andrija je ponovo učestvovao u akciji, a ovoga puta je trčanjem uspaničio defanzivce protivnika, a njegov saigrač bio na pravom mestu da ćušne loptu u gol.

Erupcija oduševljenja, na kraju i piramida radosti, a posle utakmice mališani u žuto-plavom nisu mogli da veruju kakav su povratak režirali.

Došlo je poluvreme, a trener narandžastih imao je šta da im zameri. Nije bilo žara, želje da se dobije svaki duel – to je ono što je posebno naglasio i time probudio inat u klincima koje predvodi. Krenuli su agresivnije na svaku ničiju loptu, nisu se libili da uđu u duel i osvoje ili zadrže posed remplovanjem. Koliko su samo protivničkih opasnih napada osujetili pravovremenim uklizavanjem. A kada se tako borite mora da stigne nagrada i došla je u vidu izjednačujućeg gola.

Za kraj, u bespoštednoj borbi neko je morao da završi na zemlji, izgubi kopačku, oseti bol… i to je isto fudbal. Kao i pružena ruka posle starta kada se promaši lopta.

Boris, FK Fortuna: “Bilo je zanimljivo i neizvesno tokom čitave utakmice. Sve vreme je bila izuzetno jaka borba na sredini terena. Mogli bismo da popravimo dodavanja, da ih bude više i da budu preciznija i da se brže snalazimo sa loptom. Protivnik je imao odlične duge lopte koje mi nemamo i stvorili su dosta šansi. Volim da gledam fudbal, nemam omiljeni tim, ali mi je najdraži fudbaler definitivno Kristijano Ronaldo. Dopada mi se njegov šut, driblig, čitava igra. Nosim sedmicu, ali ne zbog Ronalda, a uskoro menjam broj u 29. To je datum rođenja mog pokojnog dede.“

Mateja, FK Sporting: “Lepo smo igrali, mislim da je ovo bila jedna kvalitetna utakmica, sa dosta dobrih dodavanja. Trener nam je na poluvremenu zamerio da nismo dovoljno agresivni, pa smo u drugom igrali znatno črvšće, sa više energije i bili smo bolji nego u prvom delu. Kod protivnika mi se dopalo kako su napadali, način dodavanja, agresivnost. Omiljeni igrač mi je Miloš Degenek – sviđa mi se što igra čvrsto, agresivno, što voli da ukliza…“