skip to Main Content
+381 11 220 66 99 info@kidsport.rs

LEKCIJA IZ DEFANZIVE U REŽIJI DUŠANOVCA I MILUTINCA

Dušanovac – Milutinac (petlići)

Ko god odluči da upali televizor i pogleda fudbalsku utakmicu, ili da se prošeta do stadiona, terena, balona iz istog razloga, očekuje da će videti golove, po mogućstvu što atraktivnije. Dakle, golovi jesu ono glavno zbog čega se fudbal voli i prati, ali ponekad je veća umetnost sačuvati svoju mrežu. Pravovremeno uklizavanje, nebeski skok ispred protivnika koji se nameračio da nakon kornera pošalje loptu iza golmanovih leđa, izlazak iz udela kao pobednik, naročito kada je u pitanju remplovanje. Sve to vrlo često ume da izgleda vrlo atraktivno i prijemčivo oku. Većina ovih klinaca nije bila rođena kada su svoje najbolje partije pružali legendarni italijanski štoperi i bekovi: Nesta, Maldini, Kanavaro… Ali zato većina zna ko su Virdžil van Dajk i Serhio Ramos. Mnogi bi rekli ministri odbrane. Bez sumnje u najužem krugu najboljih štopera prethodne decenije.

Utakmica Dušanovac – Milutinac izgledala je kao da na terenu imamo bar pet Ramosa na jednoj i isto toliko van Dajkova na drugoj strani. Golovi apsolutno nisu bili u prvom planu, ali ih je bilo, po jedan na obe strane. Prvi je pao vrlo rano i to nakon majstorskog pogotka iz slobodnog udarca koji je postigao Aleksandar.

Od tog momenta pa nadalje dominirale su odbrane. Nisu samo defanzivci bili u centru pažnje, već su i vezisti pratili svoje igrače sve do kaznenog prostora u nameri da im oduzmu loptu, a napadači su pomagli prilikom prekida.

Ekipa Milutinca je pokušavala da nađe pukotinu u odbrani Dušanovca i to je prvi put uspela tek sredinom drugog poluvremena nakon ubačene lopte iz prekida. U dva navrata je lopta bila vrlo blizu gola. Prvi put ju je zaustavila stativa, a u drugom navratu spretna reakcija golmana dušanovačke La Masije.

Upornost petlića Milutinca nije jenjavala, a kako je ekipa Dušanovca gotovo savršeno zatvorila sve prilaze golu, bila je neophodna trunka sreće da lopta padne u pravo vreme na pravo mesto i da neko to zna da iskoristi. Taj neko bio je Ilija Đurica koji je sjajnim dropkikom doneo izjednačenje ekipi Milutinca.

Na nivou čitave utakmice, prilike su uglavnom bile stvarane posle prekida, pa je tako ekipa Milutinca upravo na taj način pokušala da dođe do potpunog preokreta. Lukav udarac levom nogom u bliži ugao ipak nije bio dovoljan da bi se na kraju duela krunisao pobednik. Duel je završen nerešeno 1:1, a po svemu viđenom utisak je da je to i najrealniji rezultat.

Nikola, Milutinac: Nismo se predavali do zadnjeg minuta iako smo gubili od početka utakmice. Moj drug Ilija Đurica je postiga zaista prelep pogodak. Trebalo bi malo da poredimo na napadu po krilu, nedostajali su nam kvalitetni centaršutevi i pravovremeni udarci. Protivnici su bili neumorni uz dosta trčanja sa mnogo energije i žara. Sviđa mi se stil igre Kristijana Ronalda.“

Aleksandar, Dušanovac: „Dobro smo otvorili utakmicu, krenuli smo da igramo maksimalno, ali oni su bili fizički jači i nije bilo lako. Ja sam usepeo da postignem gol iz slobodnjaka, ne uvežbavamo ih na treninzima, ali ja volim da ih izvodim. Omiljeni igrač mi je Sadio Mane jer se uvek trudi, izuzetno je brz i igra u Liverpulu. Voleo bih jednog dana tako da igram.“

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back To Top