skip to Main Content
+381 11 220 66 99 info@kidsport.rs

LOB DANA I POBEDA DEČIJE NEISKVARENOSTI

Žarkovo – Altina (2011. godište)

Nešto hladniji dan, sivi oblaci i nedostatak sunca nisu pokolebali klince, roditelje, drugare, braću i sestre da ponovo okupiraju terene fudbalskog kluba Rakovica osmesima, energijom i atraktivnim fudbalskim potezima.

Na utakmici između mališana rođenih 2011. godine iz škole fudbala Žarkovo i Altina, viđeno je sijaset lucidnih driblinga, kao i duela koji su se neretko završavali padovima igrača na zemlju, ali i vrlo brzim ustajanjem koje je bilo propraćeno pruženom rukom i izvinjenjem mališana koji su, u žaru borbe, možda umeli i da preteraju.

“Ko je vama dvojici rekao da možete da idete po vodu…jel ste me pitali”, čulo se od strane trenera Nikole iz ekipe Žarkova.

Pitanje koje nisu očekivali, bilo je propraćeno tako što su obojca, gotovo istoveremeno, sa pogledom punim griže savesti slegnuli ramenima.

“Šta ja da radim ako vi usput vidite neku devojčicu, pa se zaljubite i krenete za njom, pa ja hoću da vas uvedem u igru, a ne znam gde ste….šta da kažem mami i tati.”

Uz obostrane osmehe, klinci su nastavili da čekaju svoju priliku da se vrate u igru, dok su njihovi saigrači trčali za loptom, a upravo je nakon jednog trka usledio i udarac iz daljine, za prelep gol, jedan od lepših tog dana u konkurenciji svih terena.

“Ovi dečaci imaju osam godina i uče se nekim bazičnim stvarima. Trudimo se da im predstavimo fudbal na zabavan način da bi ga sa lakoćom prihvatili i igrali, ali ipak im stvaramo i određenu svest o čitavoj fudbalskoj priči, da bi, ako se sutra sve poklopi, mogli i profesionalno da se bave ovim sportom. Međutim, najbitnije je da se tokom spotskog puta iskristališu u dobre, kvalitetne i vaspitane momke. U fudbalskoj školi Žarkovo, povremeno nam donose školske knjižice i konstantno potenciramo činjenicu da je škola ipak najbitnija”, stavio je važnost škole u prvi plan trener Nikola iz škole fudbala “Žarkovo”.

Džoni je odigrao najbolje u našoj ekipi…sve vreme se trudio, najviše je trčao i na kraju uspeo da postigne dva gola. Naši protivnici su igrali vrlo lepo i najviše mi se svidelo kako kontrolišu loptu. Kontrola lopte je nešto što obožavam da gledam kod Mesija, koji je moj omiljeni fudbaler. Pored toga, vrlo je brz i ima odličan šut, najbolje izvodi slobodnjake, hvalio je saigrače Vasa iz fudbalske škole “Žarkovo”.

Najviše se trudimo da deci bude zabavno, zatim da im razvijamo motoriku i koordinaciju, da nauče lepo da trče, da nauče elemente fer-pleja i lepog ponašanja, pa onda radimo na fudbalskim elementima. Pre utakmice obavezno se zagrevaju nekoliko minuta, a kada duel počne dajemo im veliku slobodu u igri. U mlađim kategorijama, ja se zalažem za to da ih tehnički što bolje obučim, da mogu da izvedu što više driblinga…Po meni razliku prave individualne karakteristike, zato su i najbolji igrači na svetu uglavnom najbolji dribleri i tehničari,  reči su trenera Alekse iz ekipe Altine.

Volim što sam uspeo da dam gol, ali saigrači su mi puno pomogli pošto su stalno pokušavali da mi dodaju loptu. Ja igram desnom nogom kao i Ronaldo. On daje prelepe golove i ima dobru proslavu. Danas ja nisam tako proslavio gol, ali sledeći put sigurno hoću. Ipak, nije mi omiljeni igrač Ronaldo, već Milan Pavkov pošto je zabio dva gola Liverpulu” , objašnjavao je Uroš iz ekipe Altine, jedini dečak do sada koji je kao omiljenog igrača naveo jednog srpskog fudbalera.

Polet Dorćol – Ivica Ilijev (2009. godište)

Nešto kasnije, u duelu dečaka iz fudbalske škole Polet Dorćol i ekipe Ivaca Ilijev, dimenzije terena i golova bile su znatno veće. Razlog? Klinci iz pomenutih škola fudbala su 2009. godište, pa njihova snaga, kondicija i tehnička obučenost diktiraju pomenute promene. Ipak, sve je ostalo isto u pogledu borbenosti, atraktivnosti, želje i fer-pleja, a jedan detalj iako ne toliko primetan obeležio je utakmicu. Dečak iz fudbalske škole Polet Dorćol je nakon jednog duela ostao bez patike, a protivnički igrač je odmah pritrčao da mu je vrati ne želeći da nastavi igru dok je rival u podređenom položaju. Momenat u kojem se oslikakava i čitava filozofija Fer-plej lige, momenat koji pokazuje dečiju neiskvarenost.

Na kraju, iako je ekipa sa Dorćola postigla više golova, pobedio je potez koji treba da predstavlja primer svima, nezavisno od uzrasta ili takmičenja.

Najbitnije mi je da vidim dečiji osmeh, da se oni dobro zabavljaju, da uživaju u fudbalu – to je i suština takmičenja kakvo je Fer plej liga. Pored fudbalskih elementata na treningu ih učimo šta znači biti dobar drug, kako da dele stvari, kako da budu nesebični…potenciramo koliko je važno da pomažu jedan drugom na terenu, a onda i kako to da prenesu van njega. Dakle trudimo se da podstičemo razvoj timskog duha”, pričao je posle utakmice trener Zoki iz Škole fudbala “Polet Dorćol”.

Luka iz fudbalske škole “Polet Dorćol” takođe je imao šta da kaže posle duela: ”Moj drug Stevan je najviše pokrivao prostor pozadi i tako većini igrača omogućio da češće idu u napad, a meni kao golmanu je značilo da uvek neko bude uz mene da čuva gol. Ja sam odlučio da budem golman zato što mi se svidelo kako se bacaju i prave parade. Uzor mi je Kejlor Navas. Za sada mi je najteže da odbranim penal mom drugu Stevanu, a Nejmara bih jedva uspeo da zaustavim.”

U ovom uzrastu fokus je na kordinaciji i trčanju uz naravno doziran rad sa loptom. Ovo su dečaci koji uglavnom imaju tri do četiri treninga i ovo nam dođe kao neki peti trening/utakmica gde oni stvaraju neki osećaj o fudbalu uopšte. Mališani su podjednako srećni pred svaki trening i znam pouzdano od roditelja da željno iščekuju svaki trening. Konkretno ovi dečaci prvi put igraju neku turnir i nije teško uočiti njihovu ushićenost i oduševljenje. Sa decom se konstantno razgovara, jer mnogo toga može da utiče na njihovo loše raspoloženje…kada se ne naspavaju lepo, kada dobiju lošu ocenu u školi, a mi se trudimo da sa sa treninga vrate srećni”, detaljan je posle utakmice bio trener Miloš iz ekipe “Ivica Ilijev”.

Svi smo se trudili koliko smo mogli i na kraju smo uspeli da postignemo jedan gol nakon kojeg smo bili srećni. Volim da vidim brze fudbalere i ovde i kada gledam utakmice na televiziji. Embape je moj omiljeni igrač upravo zbog brzine i driblinga, a i nije mnogo stariji od mene pa volim da mislim da ću uskoro i ja moći da igram kao on” , sa osmehom na licu pričao je Đole iz škola fudbala “Ivica Ilijev”.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back To Top