POLAKO SA EVROGOLOVIMA, NEĆE BITI ZA OSTALE

Forca – Dušanovac crveni (2012)

Subota 28. novembar 2020. godine u Mini-maxi ligi pamtiće se po tome što su se na prve dve utakmice programa u balonu Foot na Autokomandi ekipe doslovce takmičile ko će postići više, čiji će golovi biti lepši, odnosno čiji će napadački arsenal najviše da šljašti. U tom malom nadmetanju ko je bolje namestio nišan, ko će preciznije pogoditi protivničke rašlje, rešiti akciju iz prve ili plasirati loptu tako da golman ne može da je stigne, nije bilo pobednika. Jer palo je 17 golova na prva dva meča subotnjeg programa, a atraktivnost je bila takva da smo imali strahovito težak zadatak da se opredelimo koji će pogodak poneti epitet najlepšeg u ovoj rundi.

Jeste Forca pobedila Dušanovac 5:3, ali govor tela i jednih i drugih mališana bio je takav da ni u jednom trenutku nije bilo moguće nagovestiti koji je rezultat. Igralo se toliko brzo, aktivno i napadački kao da oba tima jure gol za produžetke u finalu Lige šampiona. Tako je bilo od uvodnog sudijskog zvižduka, pa sve do poslednjeg. Jer energija koju poseduju deca od osam, devet godina jednostavno nema granicu.

Na gol se čekalo do sredine prvog dela od tri desetominutna perioda utakmice, a kako je Mare iz Force postigao prvi, odgovor je usledio ekspresno.

Posle izjednačujućeg gola dečaci čiji dresovi neodoljivo podsećaju na Barselonine, demonstrirali su vanserijsku borbenost pred svojim golom i na taj način su više podsetili na Atletiko Madrid u eri Dijega Simeonea, nego na Katalonski klub. Branili su gol do krajnjih granica, samim tim sreća je u nekoliko navrata pogledala one koji su svojim zalaganjem to i zaslužili.

Forca je u skladu sa imenom kluba konstantno išla napred, sa stavom koji je jasno nagoveštavao da želi gol praktično u svakoj akciji. Sevalo je, sevalo, a onda je udario grom. Pravo u rašlje protivničkog gola. Bio je toliko brz i iznenadan da oko naše kamere nije uspelo da ga zabeleži. Prednost koju je doneo, trajala je vrlo kratko pošto su se na drugoj strani mali fudbaleri Dušanovca snašli u protivničkom petercu i ponovo izjednačili. Sve ono što je usledilo posle, potvrdilo je da su ipak probudili aždaju.

Ne praktikuju sve ekipe da deci u ovom uzrastu daju kapitensku traku, ali kada je ugledate na ruci nekog od mališana, budite sigurni da je tu sa razlogom. Jer Marko Mažibrada je tog subotnjeg još uvek jutra, vodio saigrače kao pravi kapiten. Bio je prvi među jednakima. Kretanjem, borbenošću i serijom spektakularnih poteza pred protivničkim golom bio je primer saigračima, ali i vršnjacima iz protivničkog tima. Kod trećeg gola svoje ekipe poslao je završni pas koji je samo potvrdio koliko zrelo razmišlja ovaj osmogodišnjak. Uvek mu je prva misao bila da namesti saigračima gol, na udarac se odlučivao tek u nedostatku boljih rešenja.

Forca je povela 4:2, Dušanovac se vratio u život golom, ali je Mare, kako ga zovu saigrači ponovo bljesnuo. Kao svojevremeno Andrej Ševčenko protiv Juventusa pre više o dve decenije, kada je ostavljao fudbalere Juvea na zemlji, a onda poslao strelu u rašlje Bufonovog gola. Tako je i Mare, prvo umakao čuvarima, a onda savršeno, u trku naciljao i pogodio 90 stepeni daljeg ugla.

Sve ono što smo videli i na utakmici koja je usledila nakon uvodne, stvorilo je paklenu konkurenciju u izboru za potez kola, ali je na kraju Maretova majstorija ipak odnela prevagu.

Marko, Forca: „Uživao sam jer smo se lepo zabavili, jer sam dao gol i zato što smo na kraju pobedili. Bili smo odlični u pas igri, niko u ekipi nije bio sebičan i tako smo dolazili do velikog broja šansi. Nismo ih sve iskoristili, ali trudićemo se da ih bolje koristimo u narednim utakmicama. Protivnici su se takođe lepo dodavali, odlično su se otvarali, driblali i šutirali. Čestitam im na odličnoj utakmici. Omiljeni igrač mi je Ričmond Boaći. Sviđa mi se njegova brzina, stil igre i neki driblinzi.“

Matija, Dušanovac: „Prezadovoljan sam kako smo se kretali i uspevali da uvek budemo blizu lopte i da se dobro otvaramo. Moramo da poradimo na tome da dajemo više golova. Protivnicima svaka čast na prelepoj igri. Najviše volim da gledam Ronalda zato što ima najbolje driblinge na svetu.“

Fair Play – Ada (2011)

Dečaci iz ekipa Fair Play-a i Ada imali su prilike da nešto ranije uđu i gvirnu, odnosno pogledaju završnicu utakmice koja se igrala pre njihove. Na nekoliko spektakularnih poteza i golova koji su im se odvijali pred očima, kao da su rekli – zašto i mi ne bismo mogli ovako.

Tako je na kraju i bilo. Prštalo je od početka do kraja sa ukupno devet pogodaka, nekoliko iz kategorije evrogolova. Počelo je golom posle instinktivne, fudbalske reakcije glavom, rezultatski egal je momentalno vraćen, a Nemanja je doneo preokret Fair Play-u odmerenim udarcem po zemlji.

Ekipa u markerima nastavila je da demonstrira prefinjene golgeterske sposobnosti, a dečaci iz Ade odgovorili su na spektakularan način. Posle udarca koji je završio na martineli, nije postojala jasna ideja u nastavku napada, ali je drop kik improvizacija dovela do jednog od tri najblistavija poteza utakmice. Fudbalskim žargonom rečeno, teško da je lopta mogla bolje da mu sedne na nogu.

Na scenu je potom stupio levenogi dvojnik Edena Azara iz ekipe Fair Play-a. Kao što je Belgijanac rešetao dok je nosio plavi dres Čelsija, tako je plavokosa desetka raspalila po lopti, a golman je bacanjem u desno samo ulepšao pogodak. Ovoga puta nije bio dovoljno dugačak da spreči pogodak, ali već u jednoj od narednih akcija zabeležio je jednu od lepših odbrana u Mini-maxi ligi proteklog vikenda.

I za kraj gol iz slobodnjaka. Jedino je to falilo. I to ne bilo kakav, već gol koji je došao kao plod odlične timske saradnje i dogovora da se lažnom kretnjom i fintiranjem udarca zbuni protivnički golman. I na kraju je uspelo jer je lopta ušla u mrežu baš preko golmanove strane. Našli su dečaci iz Fair play-a i Ade način da kvalitetom, atraktivnošću i lakoćom postizanja golova začine dinamično fudbalsko popodne u Mini-maxi ligi.

Nemanja, Fair Play: „Mislim da je čitava ekipa uživala u prelepim golovima i borbenosti koju smo prikazali. Odlično smo gurali pasove u prostor i šutirali ka protivničkom golu. Protivnici su takođe imali lepa dodavanja i bili su baš čvrsti. Kristijano Ronaldo mi je omiljeni fudbaler, zbog vrhunskog šuta i fizičke snage i spremnosti.“

Nikolaj, FK Ada: „Bili smo borbeni i mnogo šutirali na gol. Mislim da smo bili ujednačeni, ali su protivnici mnogo bolje koristili šanse i na kraju je jedan gol napravio razliku. Ali uživali smo na terenu i idemo kući ispunjeni. Najviše volim da gledam Mesija zato što ima najbolje driblinge, udarce i asistencije.“