skip to Main Content
+381 11 3011 944 info@kidsport.rs

ROJALOVE OSICE KOJE SE NE GASE I PREMIJUMOVA BORBA DO POSLEDNJEG ZVIŽDUKA

Rojal – Premium (2014. GODIŠTE)

Kiše u Beogradu ovih dana nema… Bar kada su u pitanju vremenske prilike. Međutim, kada fokus bacimo na Mini-maxi ligu, tamo neprestano pljušti. Pitate se od čega? Pa od golova naravno. Nedeljno popodne odlučili smo da provedemo u balonu Brazil kod hale Pionir, a oprema za snimanje nam se pregrejala od silnih dešavanja na terenu. Počev od okršaja sedmogodišnjaka iz škola fudbala Rojal i Premium, mada i na utakmici nešto starijih klinaca iz Žarkova i Winnera nije bilo mnogo drugačije.

Par sekundi od kako je lopta krenula sa centra i tras! Rojal je poveo, mada je retko ko tada mogao da nasluti, da će se mreže tresti čak 15 puta! Nestvarnu energiju demonstrirali su mali fudbaleri oba tima. Dečaci iz ekipe Premijuma bili su kao zapete puške kada god bi im se ukazala prilika da trče u kontra napade, a žuti su u skladu sa bojom dresova delovali kao osice. Zato ne čude zapažanja i opaske roditelja posmatrača da žuti izgledaju kao da ih ima više na terenu. Naravno da su ekipe bile brojčano ravnopravne, ali kada se kvalitetno krećete stvara se utisak da imate igrače u svakom kutku terena.

Brzo su dečaci iz Rojala duplirali prednost, ali na njihovih 2:0, fudbaleri Premijuma imali su spreman odgovor – ne jedan, već tri. Ekipu Rojala je zbunio semafor u balonu, pomislili su da je to sudijska pištaljka, ali igra je nastavljena, a Njegoš je odlično reagovao u završnici. Nakon izjednačujućeg pogotka, bljesnuo je David. Dečak sa brojem 22 na leđima savršeno je izveo slobodnjak po zemlji, a zatim pokazao da je podjednako opasan i iz igre. Broj na dresu istovetan onom koji je nosio legendarni Brazilac Kaka, a u njegovom stilu je prošao po desnoj strani i raspalio po lopti.

Dugo je trajalo opsedanje gola Premijuma u želji za izjednačenjem, a kada je ekipa Rojala izjednačila na 3:3, krenula je prava rezultatska klackalica. Kroz srce odbrane rivala probio je Mihajlo, dečak koji je načinom igre, ali i fizički podsetio na argentinskog fudbalskog majstora Anhela di Mariju. Završnica je za njega predstavljala mačiji kašalj.

Uprkos moru golova na obe strane, bilo bi nepravedno da kažemo da golmani nisu imali briljantnih momenata. Da nije bilo njihovih intervencija broj golova komotno je mogao da bude skoro duplo veći.

Igralo se gol za gol, a pogoci su se ređali kao na fabričkoj traci pa oko naše kamere nije uspelo da uhvati svaku situaciju u kojoj su se mreže tresle. U nekoliko navrata odbrambeni fudbaleri Premijuma su ostavljali svog golmana na vetrometini, potpuno nezaštićenog, pa u situacijama jedan na jedan, teško da je mogao da zaustavlja udarce u visokom procentu. Par puta je skinuo zicere, bilo je i nepreciznih šuteva rivala, ali je bilo i momenata kada nije imao nikakve šanse.

Na drugoj strani terena David je snažnim udarcem izjednačio na 6:6 i u prvi mah je delovalo da je kompletirao het-trik. Iz drugog pokušaja snažno je raspalio po lopti, činilo se da je lopta nakon intervencije golmana završila u mreži, ali kada se situacija pažljivije osmotri, pogodio je saigrača Njegoša u leđa, a lopta je na volšeban način ušla u gol.

Do kraja manje od tri minuta. Ispostavilo se sasvim dovoljno vremena da vidimo još tri gola. Vrhunska snalažljivost napadača Rojala i lopta poslata u malu mrežu iz mrtvog ugla, a onda bomba sa oko desetak metara pod prečku. Drugari su odmah prišli i izgrlili Kostu na čijem se licu jasno videlo šta misli o majstoriji koju je izveo.

Verovali su mali fudbaleri Rojala da je pobeda njihova, ali ih je ekipa Premijuma  naterala da strepe do poslednjeg sudijskog zvižduka. Još jednom su plavi pokazali da nemaju nameru da se predaju, malom Mihajlu di Mariji idu zasluge za stvorenu šansu, a Njegošu za vrhunsku egzekuciju kojom je kompletirao het-trik. Šteta što je par sekundi kasnije odsviran kraj, jer da je utakmica potrajala još koji minut, možda bismo videli novo izjednačenje.

David Anđelković, Premium: “Ponosan sam na saigrače zato što se nismo predavali kada smo gubili i što smo pokušali da idemo na pobedu. Kod protivnika mi se najviše dopao njihov gol iz daljine pred kraj utakmice. Zadovoljan sam jer sam postigao dva gola. Omiljeni fudbaler mi je Lionel Mesi. Po mom mišljenju, on je najbolji na svetu.”

Kosta Đorđević, Rojal: “Najviše mi se svidelo to što je bilo napeto i neizvesno. Bila je baš dobra utakmica. Čas oni daju gol, pa mi izjednačimo… Srećan sam jer sam zabio gol iz daljine. Protivnici nisu posustajali, igrali su brzo, koristili martinele za driblinge… Bili su jako dobri. Ne mogu da se odlučim da li mi je omiljeni tim Pari Sen Žermen ili Zvezda, jer navijam za Zvezdu, a u Pari Sen Žermenu mi igra omiljeni igrač Mbape. On je jedan od najbržih igrača na svetu, sa sjajnim driblingom.”

Žarkovo – Winner (2013. GODIŠTE)

Za razliku od utakmice Premijuma i Rojala, u duelu Žarkova i Vinera, nije bilo neizvesnosti. Fizički sitniji, vrlo izvesno i nešto mlađi fudbaleri u belo-zelenim dresovima najčešće nisu mogli da pariraju protivniku u duel igri, ali bez obzira na činjenicu da su ostali bez pogotka, ostavili su sjajan utisak, naročito u poslednjoj trećini. U tom periodu su potpuno pritisnuli protivničku ekipu kao kada u bokserskom meču jedan od učesnika bude sateran u konopce.

Zaslužili su bar počasni gol, ako ne i neki pogodak više, ali sreća jednostavno nije bila na njihovoj strani. Pokazali su da umeju sjajno da izvode slobodnjake, kao i da driblaju i kombinuju. Ono što im je nedostajalo je malo manje komplikovanja i malo više odlučnosti kada bi se ustremili ka golu rivala.

Ali da se vratimo na početak utakmice koju je golom otvorio Dimitrije, jedan od najopasnijih fudbalera Vinera. Ubrzo nakon njegovog gola dečaci iz Žarkova su odgovorili, svi prisutni u balonu Brazil su već videli loptu u mreži, ali je u stilu najboljih štopera planete Van Dajka, Serhija Ramosa ili nekog drugog ko vam padne na pamet, jedan od defanzivaca Vinera postavio zid na gol liniju.

Od tog trenutka, klinci u plavoj opremi poprimili su izgled konjice koja je neprestano jurišala na protivnički gol. Na otvorenim terenima je lakše. Možete da izbacite loptu u aut i na koji sekund predahnete, ali mali fudbaleri Žarkova nisu imali vremena za odmor. Bili su osuđeni na konstantno razmišljanje kako da odbrane svoj gol.

Konstantna pretnja bio je Nilan, inače sin jednog od najboljih stranih fudbalera u istoriji Crvene zvezde El Fardua Bena. Nili, kako ga zovu drugari iz ekipe u nekoliko navrata nije imao sreće sa pokušajima da zatrese mrežu, ali se upisao u listu strelaca posle jedne majstorije kada je ćušnuo loptu spoljnom u mrežu. Krv očigledno nije voda, ali za razliku od oca, poseduje strahovitu brzinu, što je čitavog popodneva izlazilo na videlo.

Ostalo je vremena i prostora za još neke majstorije. Dimitrije je stigao do drugog gola na meču i to na kakav način! Delovalo je da je sa pola snage pobegao čuvarima, a onda ćušnuo loptu u malu mrežu što iz pozicije u kojoj se nalazio nije nimalo jednostavno. Vrhunski pogodak postigao je i Mitin saigrač Miloš – bomba iz prekida išla je posred gola, ali taman toliko visoko da bude neuhvatljiv plen za golmana Žarkova.

Uroš Jović, Žarkovo: “Zadovoljan sam kako smo se borili i dva puta smo odlično šutirali i pogađali prečke. Tu nam je falilo malo sreće. Protivnici su se lepo postavljali i širili igru. Čestitam im na odličnoj igri i pobedi. Navijam za Crvenu zvezdu i volim da gledam Aleksandra Kataija i uživam u njegovim driblinzima i golovima.”

Dimitrije Milić, Winner: “Srećan sam što smo pobedili i dali puno golova. Uvek igramo timski i sa dosta dodavanja. Protivnici su se lepo dodavali i dva puta pogodili prečku. Odlično šutiraju. Najviše volim da gledam Mesija jer on sve radi najbolje – i dribla i šutira i dodaje.”

Gol kola

Nije slučajno broj 22 na leđima.

Fer-plej potez

“Protivnici su se lepo postavljali i širili igru. Čestitam im na odličnoj igri i pobedi.”

Back To Top