Nekada su golmanske odbrane vrednije od pogodaka

Crvena zvezda C – Atakante B (2013. godište)

Srpski fudbal je i ove sezone protekao u znaku Crvene zvezde. Osvojena je dupla kruna, a crveno-beli dečaci koji se nadaju da će jednog dana trčati terenom na Marakani i pobeđivati za Zvezdu, par dana ranije gledali su meč sa Partizanom i kao da su na terenima fudbalskog kluba Rakovica u završnici Fer-plej lige rešili da iskopiraju sve ono što su njihovi idoli radili u večitom derbiju.

Znajući da se liga polako završava i da će se narednog vikenda igrati zaostale utakmice, iz različitih razloga propuštene da se odigraju u prvobitno planiranim terminima, želeli su da se od takmičenja u kojem su uživali čitavog proleća, oproste veličanstvenom predstavom.

U tome su im pomogli mali fudbaleri Atakantea, koji su se iako su bili u podređenom položaju na terenu, trudili da kvalitetu protivnika pariraju požrtvovanošću, zalaganjem i borbenošću kojima su plenili.

Već od prvih taktova sa loptom u nogama, počeli su da pljušte golovi. Za to vreme kiša je rominjala, a kada je i ona počela da pljušti, golovi nisu stali. Osim na par minuta jer su zbog grmljavine svi klinci u jednom trenutku morali da napuste teren.

Dva puta je pogađala Zvezda, Atakante je uzvratio istom merom, a izjednačujući gol je posle sjajne kontre postigao Bogi koji je istu i povukao. Prvi udarac mu nije bio dovoljan, ali nije odustao i bio je spreman da odbitak pošalje u mrežu.

Međutim, drugi gol dečaka u žuto-plavoj opremi kao da je probudio pospanog zmaja koji je počeo da bljuje vatru. Pretili su crveno-beli iz svih pozicija, kroz sredinu, sa bokova, iz prekida, sa distance.

Iako jedan od najnižih na terenu, Pavle je nakon jednog kornera sjajno trznuo glavom, a trener nije propustio priliku da pohvali spretan potez. Lopta ovoga puta nije ušla u gol, ali je samo minut kasnije Zvezda povela golčinom Mate. Posle toga se nije zaustavljala, bila je nemilosrdna i punila mrežu protivnika do vrha.

Bez obzira na dvocifreni broj primljenih golova (10:2 rezultat na kraju), Atakante je igrao kao da mu je potreban jedan gol da izjednači rezultat. Žuto-plavi “ginuli“ su pred svojim golom ne bi li osujetili rafalnu paljbu protivnika, a kada god bi im se otvorila prilika, našli bi se u završnoj trećini Zvezde i pretili golmanu Ničoti koji je sjajno branio.

Zvezdini dečaci su se u drugom poluvremenu toliko opustili na terenu, da su sa loptom radili maltene šta su poželeli. Dupli pas im je bio nezaustavljivo oružje, neretko su pokušavali i petom da matiraju protivničkog golmana. Bilo je tu i lob udaraca, samo je još falilo da padnu neke makazice.

Na kraju meča, klinci iz obe ekipe, pokisli, mokri od glave do pete, ali sa širokim osmehom na licu jer su bili svesni da su pokazali da su dobri fudbaleri, ali pre svega i ljudi. Nisu propuštali prilike da priznaju da je lopta za protivnika kada bi sudija bio u dilemi, niti da se izvine posle jačeg faula. Danas će pobeđivati jedni, sutra drugi, to je u fudbalu gotovo uvek promenljiva stvar. I zato je najvažnije biti dostojanstven i veliki na terenu – i kada se pobeđuje i kada se gubi.

Nažalost, pljuskovi i grmljavina su napravili malu pometnju u organizaciji, pa smo ostali uskraćeni za izjavu dečaka iz ekipe Atakantea.

Pavle Dačković, Crvena zvezda: „Često nam se desi da postignemo po desetak golova na jednoj utakmici. To nam polazi za rukom zato što odlično sarađujemo na terenu. Danas smo imali dosta napada i dosta šuteva i više smo pretili u odnosu na drugu ekipu. Protivnike bih pohvalio zato što su imali odlične pasove u sredinu i duge lopte. Bez obzira na našu ubedljivu pobedu druga ekipa se jako požrtvovano branila. Omiljeni fudbaler mi je Kilijan Mbape zbog neverovatne brzine i požrtvovanosti.“

Crvena zvezda 2014 – Deportivo Beograd A (2013. godište)

Kiša i grmljavina su nas omeli i da ispratimo prvih nekoliko minuta duela Crvene zvezde čija se selekcija rođena 2014. godine, suprotstavila godinu dana starijim dečacima iz Atakantea.

Utakmica je bila prijateljska samo na papiru, jer su na terenu obe ekipe zagrejale svoje mašine do pune radne temperature, jurišajući maksimalno na svaku loptu, a onda i na gol, kada bi nasamarili protivnika i kada bi im se otvorila prilika.

Već posle desetak minuta igre dečaci u teget dresovima vodili su 2:1. Za ekipu Deportiva pogađali su Filip i Milan, a za crveno-bele Viktor. Mogla je prednost Deportivovih klinaca dodatno da poraste, ali znate već kako to u fudbalu biva – kada promašite zicer, protivnik vas obično vrlo brzo kazni. Ni ovoga puta nije izostala potvrda nepisanog fudbalskog pravila, jer je Uroš uspeo ono što protivnička ekipa nije uradila koji minut ranije.

Znate kako ono još kažu u fudbalu… Napad je taj koji obezbeđuje pobede, a odbrana ta koja donosi trofeje. Na poluvremenu je bilo 2:2, a u čitavom drugom delu odbrane na obe strane funkcionisale su kao satić. Sa kakvim su žarom igrali mali fudbaleri Deportiva i Zvezde, videlo se u svakom duelu, trku i uklizavanju. Duple blokove su crveno-beli pravili pred svojim golom, dok su njihovi rivali u nekoliko navrata hirurški precizno startovali na loptu i tako sprečavali opasne kontra napade.

Nekada su golmanske odbrane “skuplje“ i vrednije od samih pogodaka. Pa kod izbora za potez kola nismo imali dilemu. Jeste mali Mata u prvom meču sa distance “pocepao” mrežu Atakantea, ali su crveno-beli protiv Deportiva ostali neporaženi jer je njihov golman majstorski intervenisao. Iako je bio zaklonjen, uspeo je da refleksno trzne nogom posle Koletovog udarca i ne dozvoli Deportivu da povede 3:2. Koliko su teško padali golovi u drugom poluvremenu, da je lopta prošla u mrežu, veliko je pitanje da li bi se Zvezda vratila.

I onda, u poslednjih stotinak sekundi utakmice, crveno-beli su mogli do pobede. Mića se iz prvog kontakta sa loptom majstorski oslobodio čuvara, izdržao kontakt sa leđa, ali mu je zafalilo samo malo koncentracije da završnica bude bolja, a lopta završi u golu.

Konstantin Paunić, Deportivo: „Dopalo mi se to što se nismo mnogo tukli, nije bila gruba utakmica. Bilo je prostora za lepe pasove, počinjali akcije od golmana… Trudili smo se da prođemo protivnika kada krene u presing na našeg golmana. U igri protivničke ekipe mi se dopalo što su bili borbeni, jaki, što su hteli da pobede tražeći taj treći gol. Najviše volim da gledam Kristijana Ronalda zato što uvek govori saigračima šta bi trebalo da rade i usmerava ekipu. Takođe daje mnogo golova i izvodi sjajne makazice.“

Matija Panić, Crvena zvezda: „Izveli smo baš dosta duplih pasova, na kraju smo tražili da postignemo taj treći gol, ali su protivnici bili odlični u odbrani i nisu nam dozvolili. Bili su veoma brzi i agresivni i sjajno su nam parirali na terenu. Čestitam im na svemu tome. Gledao sam derbi pre par dana i svog omiljenog fudbalera Aleksandra Kataija. Prvi gol iz daljine mi je bio lepši, ali je i drugi kada je pretrčao golmana bio majstorski.”