SEVALO JE SA VIŠE OD POLA TERENA
Crvena Zvezda – Bubamara (2011)
Dok stoje pored terena i čekaju da dođe njihov red zaista izgledaju kao klinci, ali nakon zagrevanja taj utisak se brzo promeni. Kada im sudija da znak da mogu da krenu sa igrom, nevinost sa njihovih bezbrižnih lica pretvara se u mimiku koja naglašava želju za nadigravanjem i demonstriranjem svega onoga što je naučeno ili dobijeno prirodnim putem. Baš tako su izgledali devetogodišnjaci Crvene zvezde i Bubamare koji su odigrali neverovatno sadržajan duel. Bilo je svega. Odličnih intervencija, promašenih penala, golova i pokušaja preko celog terena, akcija na prvu, fer-pleja. Crvena zvezda je brzo načela rivala. Prodor po desnoj strani, pas na drugu stativu i lagana završnica za 1:0.
Brzo primljen pogodak, umesto da ih demorališe, motivisao je klince iz Bubamare da krenu jače i učestalije ka protivničkom golu. Pokušavali su da koriste brzinu svojih napadača, a protivniku je često jedino rešenje bilo da akcije prekida faulovima. I kada start ne pogodi loptu, već protivnika, mali fudbaleri crveno-belih uvek su znali da pruže ruku.
I golmani su bili zapaženi, na obe strane. Da nije bilo tako, utakmica se ne bi završila sa zbirno tri gola. Nisu čuvari mreža skupljali samo lagane šuteve, već i one iz kategorije najzahtevnijih.
Strale iz Bubamare je imao priliku da iz slobodnjaka donese izjednačenje svom timu, ali je udarac bio zamalo neprecizan. Ipak, dao je nagoveštaj koliko snažnim i preciznim udarcem raspolaže. Kontri Bubamare bilo je na pretek, a jednu je iskoristio niko drugi do kapiten. Snalažljivo je postupio u završnici i matirao golmana za 1:1.
Govor tela crveno-crnih na terenu nagoveštavao je ogromnu želju za preokretom. A gde ćete bolju priliku za tako nešto od penala. Udarac je bio vrlo snažan, golman bi teško uspeo da reaguje da je lopta bila malo preciznija, ali okvir gola je stao na put preokretu.
Nije mnogo prošlo do novog penala za ekipu iz Leštana. Ponovo su protivnici Crvene zvezde znali odlično da iskoriste brzinu u kontra napadima. Faul nešto oštriji nego u prethodnim situacijama, ali zabrinutost za zdravlje protivnika je ponovo bila prisutna.
Duel na kojem smo gledali pravu malu lekciju iz fudbalskih manira. Da prvi penal ne bude realizovan pomogao je samo okvir gola, ovoga puta su to zajedničkim snagama uradili golman Crvene zvezde i stativa.
Kada u fudbalu promašujete velike prilike obavezno vam sleduje kazna. Posle dva nerealizovana penala nije moglo da bude drugačije. Jedna neopreznost i kasniji izlazak u odbrani i Zvezda je kaznila protivnika.
A onda se desilo nešto što čekate celu utakmicu iako ne znate da će se desiti ili kada će se desiti. Tako je i kada gledate seniorski fudbal. Očekujete nešto spektakularno. Akciju sa gomilom dodavanja iz prve, volej koji vas tera da iz sedećeg ili ležećeg položaja u tren oka završite na nogama. Možda i pokušaj preko celog terena. E pa bilo je ovo treće. Zategnut unutrašnji deo stopala i BAM! Dalekometni projektil je pogodio metu. Samo dva minuta kasnije pala je repriza sa manje srećnim krajem. Prečka je sprečila novi spektakl i vođstvo crveno-crnih.
Duel je završen 2:2 uz lekcije iz fer-pleja i kvalitetnog napadačkog fudbala, a ekipe su odigrale i dodatnih prijateljskih 10 minuta tokom kojih su takođe šanse i golovi pljuštali.
Strahinja, Bubamara: “Svidelo mi se kada sam dao onaj gol, a oni su stvarno jaka ekipa. Pasovi, driblinzi, šanse koje su stvarali, igrali su bez greške. Mi smo se borili najviše što smo mogli i nažalost, promašili smo dva penala. Mi uvek igramo fer, pružimo ruku protivniku nakon faula, a isto tako igra i Zvezda. Omiljeni igrač mi je Ronaldo, izvodi odlično slobodnjake i najbolji je igrač na svetu.“
Stefan, Crvena zvezda: “Imali smo mnogo prilika, odlično smo se borili i mi i protivnici. Mogli smo možda da damo još neki gol, ali popravićemo to u narednim utakmicama. Oni su igrali fer, kao i mi. Mogli su da nam daju golove iz penala i da se završi nerešeno. Odlično su izvodili slobodnjake i dali su nam gol sa celog terena. Ja volim da gledam de Brujnea jer igram isto veznog, pa želim da budem kao on.“
OFK Pobednik beli – Stari Grad (2011)
Teško je bilo nadmašiti sve ono što su prikazali Crvena zvezda i Bubamara, ali na terenu gde su u fudbalu uživali klinci iz Pobednika i Starog Grada, bilo je i te kako šta da se vidi. Za početak timski duh i zajedništvo. Jedna nenamerna opasna igra ekipe u teget dresovima, kontakt kopačke i glave protivnika i igrač belo-plavih na zemlji. Saigrači su odmah pritrčali, pomogli drugaru da ustane, a onda ga ispratili van terena na kratak odmor, umivanje i oporavak.
Stari Grad je najbliži protivničkom golu bio posle prekida. Nije im bilo bitno da li je u pitanju slobodan udarac ili korner, pokušavali su konstantno i iz svih pozicija. I bili su blizu, ali im je svaki put malo nedostajalo za potpunu radost i ispunjenje.
Prekid je bio moćno oružje i dečaka iz ekipe Pobednika, koji su na kraju i opravdali ime svog kluba. Slobodnjak je zaustavila prečka, ali pronalazili su i druge načine da loptu pošalju u gol protivnika. Snalažljivost u gužvi donela im je vodeći gol, a bilo ih je još do kraja utakmice, kao i u prijateljskom fer-plej periodu nakon meča.
Jovan, Pobednik: “Čestitam protivniku na sjajnoj borbi i zalaganju. Oni su bili odlični iz prekida, naročito su bili opasni posle kornera. Zadovoljan sam kako smo napadali i koliko lepih akcija smo stvorili. Omiljeni igrač mi je Roben, jer ja volim fudbalere koji igraju levom logom. A on je u tome jedan od najboljih.“
Đorđe, Stari Grad: “Dobro smo se dodavali, pravili akcije, ali najopasniji smo bili iz slobodnjaka i iz kornera. Protivnik je bio odličan, čestitam im na pobedi i fer igri. Njihove kontre su bile baš brze. Od fudbalera sam zavoleo Miloša Vulića kada je dao gol Olimpijakosu.“
