skip to Main Content
+381 11 220 66 99 info@kidsport.rs

PROSLAVA GOLA KOJA GOVORI VIŠE OD 1000 REČI

Svaki novi vikend u Mini-maxi ligi sa sobom donosi staro saznanje. Mini-maxi liga je takmičenje koje vas nikada neće razočarati. Kada pomislite da znate koliko klincima iz škola fudbala širom Beograda i Srbije znači gol, ispostavi se da radost može biti veća i da njihovo oduševljenje ne poznaje granice. Da ne govorimo o odnosu mališana prema drugaricama, bilo da su one deo iste ekipe, ili dolaze iz protivničkog tabora. Ako se u žaru borbe ponekad i pretera, izvinjenje poslovično nikada ne izostane.

Vuk Paraćin – Žarkovo (ž) (2011. godište)

Drugog takmičarskog vikenda u 2020. godini u centru pažnje bile su utakmice dečaka iz fudbalske škole Vuk iz Paraćina. Generacija 2011. je testirala fudbalsko znanje svojih koleginica iz škole fudbala Žarkovo. Početak utakmice nagovestio je da ćemo gledati ravnopravnu borbu na terenu što se do kraja utakmice u velikoj meri obistinilo. Više igrački, nego rezultatski. Iako je ekipa Vuka prva zatresla mrežu rivala, ono što je upadalo u oči, jeste detalj da su zeleno-bele bile izuzetno raspoložene za pokušaje iz daljine, naročito iz prekida. Udarac koji je uputila Ina zaobišao je živi zid, ali je golman bio na pravom mestu.

Ekipu Vuka krasila je lepršava igra i rastrčanost, a prilike su se često rađale iz kontra napada. Jedna od kontri nije završena kako se prvenstveno očekivalo, ali je nastavak akcije doneo demonstraciju golgeterskog njuha, odnosno sigurne završnice. Pogodak sam po sebi ne može biti okarakterisan kao jedan od najlepših ovog vikenda, ali ako uzmemo u obzir koliko je on značio jednom dečaku i način na koji je proslavljen od strane čitavog tima, nećemo pogrešiti njegovim izborom za potez kola.

U nastavku duela borba za loptu bila je žustra, naročito po bokovima i uz martinele. Bez trunke zadrške, bojazni i straha, mali fudbaleri i fudbalerke jurišali su na ničije lopte i ulazili u duele.

U jednom od mnogih okršaja za loptu, jedna od devojčica iz ekipe Žarkova završila je na zemlji, a protivničkom igraču je istog trenutka bilo jasno da je preterao. Fer-plej je, mnogi će se složiti jedna od najlepših stvari u fudbalu i svaki potez koji je u njegovoj službi čini vas većim čovekom, a samim tim i fudbalerom. Po ko zna koji put, dobili smo potvrdu da se sa mališanima odlično radi i ne treninzima i kod kuće.

Do kraja susreta videli smo još po gol na obe strane, a jedan od njih samo je zapečatio tvrdnju da su fudbalerke ekipe Žarkova bile izuzetno opasne sa distance.

Utakmica je završena trijumfom ekipe Vuka 3:1, a nakon utakmice usledio je drugarski zagrljaj onih koji su bili zaduženi za predstavljanje svojih timova u nefudbalskom, odnosno govorničkom segmentu.

Aleksa, Vuk Paraćin: “Prezadovoljan sam mojom ekipom, uživao sam danas jer smo sarađivali na terenu i družili se. Imali smo dobre pasove, naš golman je odlično branio, a moram da priznam da nas je i sreća malo poslužila prilikom šuta. Najbolji fudbaler mi je Milan Pavkov zato što nosi moj srećan broj.”

Ina, Žarkovo: „Solidno smo igrale, ali nismo imale previše sreće danas. Ipak, uspele smo da damo jedan prelep gol iz slobodnog udarca. Kod provitnika mi se posebno svidelo to što su snažno šutirali. Omiljeni klub mi je Barselona, a fudbaler Ronaldinjo. Kod njega mi se sviđa to što je on davao više prilike drugima da daju golove i što nije bio sebičan.”

Vuk Paraćin – Olimpik (2010. godište)

Postoje utakmice u kojima se na terenu izdešava toliko stvari da se na kraju zapitate šta ste upravo pogledali, a postoje i one koje obeleži potez ili dva. Duel devetogodišnjaka iz fudbalskih škola Vuk i Olimpik obeležio je jedan atraktivan gol i jedna vrhunska odbrana u ključnom momentu.

Sredinom prvog dela igre, u trenucima kada je lopta na nekoliko sekundi prelazila iz poseda jedne u posed druge ekipe, kada rivali nisu uspevali da je zaustave, iskontrolišu i umire, ukazala se prilika, sevnula je desnica i Uroš je zatresao mrežu.

Rezultat 1:0 je dugo bio na snazi, do nekoliko minuta pred kraj utakmice, a napadi ekipe Vuka bivali su sve učestaliji u nadi da je izjednačenje realan cilj. Odbrana Olimpika našla se u raskoraku. Prvi pokušaj ekipe koja je jurila rezultat nije bio precizan, a drugi je bio neuporedivo bolji, ali ne i neuhvatljiv za golmana Olimpika koji je sjajnom intervencijom ispostavilo se u ogromnoj meri doprineo trijumfu svog tima.

Dečaci iz Paraćina nisu imali snage za novi nalet, a ekipa Olimpika je do kraja uspela da potvrdi pobedu i trijumfuje 2:0.

Viktor, Vuk Paraćin: “Iako nismo postigli gol, zadovoljan sam igrom u napadu, ali mogli bismo malo da poradimo na odbrani. Ostavljali smo dosta prostora protivniku i oni su to koristili. Volim da gledam Mančester siti i Liverpul. Obožavam Sterlingovu brzinu, a u Liverpulu mi se najviše sviđa Van Dajk jer je najbolji defanzivac na svetu.“

Uroš, Olimpik: „Svidelo mi se što smo igrali grupno, kao tim. Moj drug Pajović i ja smo dali golove. Odbrana nam je odlično funkcionisala, a naročito je lepo bilo gledati igrače u odbrani koji kombinuju sa golmanom. Protivnik je bio čvrst, ali je igrao čisto, bez faula.”

POTEZ KOLA

Fudbal je sreća.

FER-PLEJ POTEZ DANA

Ako niste znali šta je suština fudbala…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back To Top