skip to Main Content
+381 11 220 66 99 info@kidsport.rs

SREĆA JE U SVAKOM KONTAKTU SA LOPTOM

Svaki novi vikend u Mini-Maxi ligi ujedno je i nova prilika da se podsetimo šta je srеća za jednog prosečnog dečaka, ponekad i devojčicu, uzrasta od, recimo šest pa do nekih 11, 12 godina. Svi se mi sećamo parka ispred zgrade, školskog dvorišta i nezaboravne igre “Viktorije”, za koju su dovoljna još dva druga i dva kamena da prave simulaciju gola. Igra, koja je toliko znala da nas zaokupi, da su roditelji bukvalno morali da nas teraju u kuću, na ručak ili završavanje domaćeg. Zamislite onda koliko odluševljenje nastane kad se skupi veća ekipa, a školsko dvorište bude prazno, ondnsno ne bude okupiramo starijim momcima, pa krene uživanje na dva gola. Današnji klinci danas možda imaju bolje uslove za igru, kvaliteniju opremu, veći broj terena sa veštačkom travom, ali nisu uslovi ti koji će uticati na nivo sreće koje nastane kada se lopta zakotrlja. U tom trenutku, kada krv počne da vri, kada adrenalin krene da raste, važno je samo da se igra. A vrele krvi i sirove energije i želje itekako je bilo na utakmicama Vuk 2 – Rabona u konkurenciji 2010. godišta, kao i u duelu godinu dana mlađih dečaka takođe iz Škole fudbala Vuk koji su odmerili snage sa ekipom OFK Gola.

Vuk 2 – Rabona (2010. godište)

Pobeda Rabone bila je ubedljiva, 5:2 ili 6:2 manje je bitno. Ako ste čitali prvi tekst o Mini-maxi ligi, jasno vam je da tabela ne postoji, da se ne beleže pobede, porazi, niti nerešeni ishodi, da se ne vodi evidencija gol razlike. Dakle, cilj je igra radi igre, a ne radi pošto-poto ostvarivanja rezultata. Škola fudbala koja nosi naziv po jednom od najatraktivnijih fudbalskih poteza, poteza koji razlikuje majstore od ostalih igrača i koji od današnjih zvezda verovatno najbolje praktikuje Anhel di Marija, silovito je krenula i povela već u uvodnim minutima utakmice. Dečak po imenu Lazar je bio naročito raspoložen za prodore i udarce ka protivničkom golu, a nakon postignutog vodećeg pogotka bio je blizu da poboljša golgeterski učinak, međutim zaustavio ga je okvir gola.

Prosto je neverovatno koliko snažno dečak od devet godina može da raspali po lopti. Nije bilo zatišja. Ni pred buru. Ni u toku nje. Kanonada se nastavila, a ovoga puta opasnost je vrebala po levoj strani. Presing je doveo do ukradene lopte, a ukradena lopta do gola i to vrlo efektnog. U narednih nekoliko sekundi, ista meta, isto odstojanje. Isti igrač je šutirao, a lopta je ovoga puta išla nešto niže, ali opet neodbranjivo.

Kao što je to slučaj bio u Fer-plej ligi, tako je i Mini-Maxi liga još jednom pokazala da fudbal nije isključivo muška igra, ili da i ako jeste, da postoje devojke i devojčice koje se na terenu ostećaju kao u prirodnom staništu. Tara je tokom čitavog duela bila izazito aktivna u polju, demostrirala je i dominaciju u duel igri, jer je retko kada gubila loptu nakon remplovanja u koje je uvek hrabro ulazila, a kada njenim saigračima nije polazilo za rukom da postignu gol, ona je pronašla put.

Možda još više od gola pleni način na koji je on proslavljen, jer u tom uzviku “Goooooool” leži suština takmičenja koje godinama unazad okuplja stotine, odnosno hiljade mališana.

Do kraja utakmice mreža se tresla još po jednom na obe strane, a kada su nakon poslednjeg sudijskog zvižduka treneri određivali ko će davati izjavu, nastali su „problemi“. Kandidata je bilo previše i gotovo svi su molili da baš oni budu ti koji će pričati o utakmici tako da je ovoga puta bilo više govornika.

Nikola i Luka, Rabona: Igrali smo taktički, odigravali smo duple paseve i vrlo sam zadovoljan celopkupnom igrom. Protivnici su se odlično povlačili u odbranu i brzo prelazili u napad kada osvoje loptu. Često pratim Premijer Ligu, najviše Mančester Siti jer mi je Aguero omiljeni igrač. On postiže baš mnogo golova.“

Tara, Vuk: “Dobro smo se povlačili nazad kada je trebalo, a takođe smo uspeli dosta da šutiramo na protivnički gol. I odbrana i napad su bili dobri. Ja sam fudbal zavolela od brata blizanca koji takođe igra u našoj ekipi. Pratim Crvenu zvezdu i Premijer Ligu, a omiljeni igrači su mu Marin, Pavkov i Van Dajk. Van Dajk zato što je najbolji štoper na svetu.“

Vuk 2 – OFK Gol (2011. godište)

Ekipe se u Mini-Maxi ligi ne mere po broju postignutih golova, ali svakako da je gol glavno gorivo koje pokreće ove male fudbalere i velike ljude u nastajanju. U drugom duelu dana nije bilo toliko raspoloženih golgetera, kao u prvom, ali je svaki postignuti pogodak kao i uvek dočekan karakterističnim povikom i posebnom emocijom. Ekipa OFK Gola povela je u finišu prve trećine i to nakon pomalo nespretne intervencije odbrane protivnika.

Delovalo je da je ekipa koja ima vođstvo bliža dupliranju prednosti, nego protivnik izjednačenju, ali fudbal je kao i uvek pokazao svoju nepredvidivost. Jedna kontra, jedan solo prodor bio je dovoljan za vraćanje rezultatskog egala i potpuno prebacivanje težišta igre na polovinu koja pripada Školi fudbala OFK Gol.

Činilo se da će nakon izjednačujućeg gola, dečaci iz paraćinske ekipe Vuk postići barem još jedan gol. Kada se na papir stave sve prilike koje su u nastavku utakmice imali, prosto je neverovatno da se to nije dogodilo. Naravno, golman Lazar je u velikoj meri zaslužan za to. Kada ne iskoristite svoje šanse, stiže kazna i naravno da je nepisano fudbalsko pravilo ponovo dobilo potvrdu. Jedno poigravanje ispred sopstvenog gola dovelo je do gubitka lopte, a potom i do jednog od najboljih poteza dana. Lopta je bila zakucana pod prečku za konačnih OFK Gol 2, Vuk 1.

Tadija, Vuk: Baš mi je bilo lepo na ovoj utakmici. Utisak je bio baš dobar, kada sam dao gol mislio sam da ćemo da preokrenemo i pobedimo, ali oni su bili ti koji su postigli gol za 3:1. Bilo je dobro to što smo uspeli da izjednačimo i što smo se lepo dodavali, dok je protivnik bio bolji od nas i zbog toga im čestitam na zasluženoj pobedi.“

Lazar, Gol: Ja sam uživao u ovoj utakmici. Moji igrači u polju su se odlično dodavali, kombinovali, pravili akcije i davali golove. Meni nije bilo nimalo lako na golu pošto je protivnik odlično šutirao. Protivnički golman je baš dobro branio, mislim da smo bili tu negde po prikazanoj igri. Omiljeni golman mi je Nojer jer je najbolji na svetu.“

POTEZ DANA

Kada Tara preuzme stvari u svoje ruke…

FER PLEJ POTEZ

Čestitka protivniku na pobedi, odlika pravih sportista!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back To Top