skip to Main Content

Winner pobednički, Forza gleda samo napred, a Dunja brani Petlić i petlići brane Dunju

Winner NBG plavi – Forza crveni (2012. godište)

Drugi vikend Fer-plej lige obeležio je duel malih fudbalera koji su na terenu uspeli da opravdaju imena ekipa čije dresove nose. Dečaci iz škole fudbala Winner (u prevodu sa engleskog na srpski znači pobednik) uspeli su da zatrpaju mrežu protivnika sa šest lopti i da zasluže pobedu protiv rastrčane Forze, koja i kada je rezultatski zaostajala, nije posustajala. Forza na italijanskom jeziku znači “napred”, a takav je bio pristup dečaka u kompletno plavoj opremi. I kada ih je rival pritiskao i kada su primali golove, nisu ostajali na kolenima, već su se, čim bi osvojili loptu, brzo teleportovali na drugu polovinu terena i jurišali na gol Winnera.

Početno raspoloženje im je sigurno poremetio gol koji su primili već u prvom minutu utakmice, samo par trenutaka nakon što je sudija prvi put dunuo u pištaljku. Posledica jednog neopreznog faula na sredini terena bio je slobodan udarac, a iz njega se izrodio gol, doduše ne baš direktno.

Mihajlo Mojsilović je na gol poslao vrlo nezgodnu žabicu, golman ju je jedva zaustavio, a nakon prečke Luke Nedića, na pravom mestu bio je Mateja Mirković. Doneo je prednost ekipi sa Novog Beograda, koja je odmah uzjahala na talasu furioznog početka i nastavila da opseda protivnički gol. Dečaci iz Forze su se požrtvovano branili, predano jurili i pokušavali da neutrališu potencijalnu opasnost, nekoliko puta sjajno ulazili u blok, ali Andrej Žole je bio raspoložen da rešeta sa obe noge.

Od trenera je dobio pohvale za prvi pokušaj slabijom, levom. Taj udarac je zaustavljen, ali samo par sekundi kasnije, lopta mu je bila na desnoj nozi, a protivnički golman je i pored pokušaja da se baci, mogao samo da se pomiri sa činjenicom da je udarac bio predobar i da se u konkurenciji 2012. godišta verovatno ne bi našao golman sposoban da ga odbrani.

A onda je dva gola u razmaku od samo tridesetak sekundi postigao Luka Nedić i doslovce pokazao da nije važno koliko si puta pao, već da li si iz tog pada ustao jači. Vodio je ljute borbe za protivničkim defanzivcima po levoj strani terena, dobio nekoliko udaraca po nogama, u par navrata završio na zemlji uz suzne oči, ali sve je to rezultiralo da u njemu proključaju pomešana osećanja inata i želje da pokaže koliko može. Bio je agilan, onako kako to u fudbalu rade prave sedmice.

Delovalo je da će se posle Lukina dva vezana gola, Forza povući na svoju polovinu i gledati da ne primi još neki, ali dobili smo potpuno drugačiji rasplet… Napadi dečaka u plavoj opremi bili su sve učestaliji. Marko Mažibrada je nekoliko puta raspalio po lopti sa distance i uvek mu je nekako malo nedostajalo da ugrozi protivnički gol. Njegovi saigrači su takođe pokazali kakav top imaju u nogama, a malo preciznosti nedostajalo je voleju Atanaskovića da preraste u najlepši pogodak kola. Upornost se malim fudbalerima Forze ipak isplatila jer je led probio Dušan Peranović za 4:1.

Koji minut kasnije opet je bljesnuo Žole – bomba iz slobodnjaka naišla je na zid, ali ne i novi pokušaj nakon odbitka. Pukla je petarda u režiji Winnera, ali Forza nije planirala da stane. Dečak koji deli ime i prezime sa jednim reprezentativcem Srbije, Filip Kostić, sačekao je grešku protivničkog čuvara mreže pre nego što je smanjio na 5:2, a Peranović je par minuta pre kraja utakmice novim golom približio Forzu na dva gola zaostatka.

Predstava na glavnom terenu je do tada već bila veličanstvena, ali ju je kompletiranjem het-trika za konačnih 6:3 samo uveličao raspucani Nedić.

Fudbalska jurnjava po običaju nije bila prepreka za demonstraciju fer-pleja, pošto bismo malo-malo nakon prekršaja, sa obe strane videli pruženu ruku i izvinjenje.

Luka Nedić, Winner: „Zadovoljan sam igrom cele ekipe, ali najviše mi se svidelo to što sam uz pomoć saigrača uspeo da postignem tri gola. Isto tako i kao tim smo postigli mnogo golova. Protivnici su odlično napadali i nekoliko puta opasno zapretili snažnim udarcima iz daljine, naročito on”, pokazao je Luka na drugara iz protivničke ekipe koji je stajao pored njega i odmah nastavio: “Omiljeni igrač mi je Kristijano Ronaldo, zato što ima sjajne poteze na terenu, postiže mnogo golova i zato što je osvojio mnogo pehara.”

Marko Mažibrada, FK Forza: „Protivnici su igrali izvanredan presing i nisu nam dali da pokažemo magiju koju inače ostavljamo na terenu. U narednim utakmicama bismo mogli da češće šutiramo, da se preciznije dodajemo i da napravimo više prodora. Ja najviše volim da gledam Kilijana Mbapea jer je brz i eksplozivan, a nikako ne bih voleo da on na leto pređe u Real Madrid, već želim da ostane u Pari Sen Žermenu.“

Petlić SD beli – Spartak (2012. godište)

Devetogodišnjaci i desetogodišnjaci iz škole fudbala Petlić po rasporedu je trebalo da se sastanu sa ekipom Voje Gačića, ali kako se ovaj tim nije pojavio, sparing partner u prijateljskom meču bila im je ekipa Spartaka.

Kao i na utakmici između Winnera i Forze, videli smo rani gol, a već u prvom minutu postigao ga je Ognjen Milićević. Golman Filip Parezanović je odbranio direktan udarac na gol iz kornera, bio je na lopti i posle šuta iz odbitka, ali je ona ipak bila suviše snažna i visoka da bi je sprečio da završi u mreži.

Pokazala je koji minut kasnije, a demonstrirala je ekipa Petlića i tokom čitave utakmice koliko je usavršila izvođenje kornera. Nije dozvolila protivniku da je pročita, te je miksovala centaršuteve na prvu i drugu stativu sa direktnim pokušajima ka golu. Golman Filip je sjajno sprečio Pavla Milovanovića da glavom pošalje loptu u same rašlje. Međutim, brzo su crveno-crni pokazali da nimalo ne zaostaju za rivalom u kvalitetu izvedbe udaraca iz ugla. Baš nakon kornera je Mihajlo Marković pogodio za izjednačenje.

A onda, najlepša akcija na utakmici. Dule Radinović je driblao i vozao protivničke igrače, demonstrirajući sjajnu tehniku i kontrolu lopte, pre nego što je odlučio da se pohvali plejmejkerskim sposobnostima. Gurnuo je loptu kroz srce odbrane rivala, a Mihajlo Jovanović ju je pomazio taman toliko da ona zaobiđe golmana i završi u mreži. Nedugo zatim, Dule je pokazao da ume da blista i u završnici nakon čega je njegova ekipa povela 3:1.

Gol Petlića čuvala je Dunja Rakić, a sa njom među stativama, saigrači nisu imali razloga za brigu. Neustrašivo je istrčavala, nije zazirala od snažnih udaraca protivničkog tima, pa su gotovo sve lopte koje su išle u okvir gola završavale u njenom naručju. Uz to, imala je i sjajne osigurače u odbrani i drugare koji su je čitavim tokom meča čuvali i trudili se da je pravovremenim startovima što više rasterete.

Par minuta pre kraja, ekipa iz Smedereva je iz odbrambenog položaja uspela da nasamari protivničke igrače i podvali im jednu loptu iza leđa koju je u gol sproveo Pavle Milovanović. Bio je to pogodak za 4:1, a ekipa Spartaka je ostatak utakmice iskoristila da se potpuno preseli na polovinu protivnika i postigne još jedan gol i to iz jako teške situacije i uz start protivnika kojem su centimetri nedostajali da izblokira udarac.

Aleksa Đorđević, Spartak Resnik: „Mogli smo mnogo bolje da odigramo ovu utakmicu, ali ne mogu da kažem da se nismo trudili. Nedostajalo je brzine i češćih pokušaja ka protivničkom golu. Čestitam protivnicima jer su se od prvog do poslednjeg minuta sjajno borili i jer su pokazali da žele da se nadigravaju.“

Novak Aleksić, FK Petić: „Bili smo jako brzi tokom čitave utakmice i dodavanja su nam bila tačna i precizna. Protivnici su poput nas bili jako borbeni i čestitam im što su nam se ozbiljno suprotstavili. Volim da gledam fudbal, a naročito Pari Sen Žermen zbog Lionela Mesija. On ima najbolji udarac levom nogom na svetu.“

Gol kola

Zna da dribla, a bogami i da namesti gol.

Fer-plej potez

Back To Top