skip to Main Content
+381 11 220 66 99 info@kidsport.rs

ZAJEDNO ZA ŽIVOT, ŽIVOT JE FUDBAL

Boje Milana, Barselone, Šalkea, Volzburga, Dinama iz Kijeva… Samo što nema zastave Lige šampiona na centru koja se vijori dok u pozadini bruji prepoznatljiva himna. Himna elitnog evropskog takmičenja zamenjena je himnom “Bože Pravde”, ali ne igra reprezentacija, već se stotine mališana sprema da okupira terene FK “Rakovica.” Dok Fer-plej liga čeka svoj nastavak, svojih pet minuta dobio je Beograd Kup, odnosno njegovo sedmo izdanje.

Pre himne mališani su napravili paradni krug oko terena, kao deo ceremonije otvaranja koju je, uz organizatora turnira Igora Dejanovića, sa nekoliko reči otvorio Jovan Simić, koji se već godinama bavi humanitarnim radom u okviru organizacije “Zajedno za život”.

Kutija za humanitarne priloge je postavljena, a svaka donacija od minimum 100 dinara značila je prijavu za šutiranje penala, odosno ispit iz preciznosti, koji je čekao da se grupna faza turnira okonča.

Lopta je počela da se kotrlja. Nije bilo terena na kojem se nije igralo. Kada se malo bolje obrati pažnja, uoči se i poneka devojčica, koja na terenu ne odaje utisak da u bilo kom smislu po fudbalskom znanju zaostaje u odnosu na svoje muške saigrače. To se jasno moglo primetiti na utakmici između škola fudbala Žarkovo i Fer plej, kada je uz pomoć stative postigla gol za zeleno-bele.

Iako su se golmani odlično pokazali, golovi su ipak pljuštali na sve strane. Iz igre, iz kornera, slobodnih udaraca, kontri… teško je bilo izdvojiti najepši, a podjednako zahtevno bilo je i sve to zabeležiti kamerom… Međutim, ono najbolje nismo propustili.

Fudbalska škola Olimpik je čitavog dana bila izuzeno raspoložena da publici da mnogo razloga za uživanje, a jedan od njenih igrača Destani, pokazao je da “um caruje, snaga klade valja”, odnosno da je mnogo važnije lepo naciljati, nego raspaliti po lopti iz sve snage. Ipak, protivnici iz ekipe Atakante nisu se predavali, pa su na razmišljanje i pametna rešenja, odgovorili na isti način.

Ekipe su se smenjivale na terenima, ali borba, želja, kvalitentni potezi i fer igra nisu izostajali. Sve to bilo je praćeno bodrenjem od starane roditelja, ali i igrača drugih ekipa koji su pauzu između svojih utakmica koristili da podrže i bodre drugare iz škole, koji nastupaju u drugim ekipama. Tako je, većina dečaka iz Crvene zvezde povicima “Ajde Lave, ajde Lave”, bodrila svog školskog drugara, a kapiten Olimpika se neprestano borio i obradovao ih golovima. Rezultat je kao i uvek u ovom uzrastu bio u drugom planu, svaki pogodak se slavio kako na terenu, tako i na klupi za rezerne igrače. Ponekad čak i više na klupi, nego na terenu.

Kako se grupna faza približavala kraju, tako je entuzijazam povodom predstojećeg testa preciznosti počeo da raste. Dok se čekalo da se golovi razmeste i stvore uslovi za skupljanje poena, od 100, preko 150, do 200; okupljenih klinaca bilo je sve više i svi su želeli odgovor samo na jedno pitanje: “Kada ćemo moći da gađamo metu?” Vrlo brzo, lopte su nameštene, a spisak je govorio kojim će se redosledom šutirati.

Kao što je Golub dva puta iz tri pokušaja pogodio maksimum, ili, nećete nam zameriti na izrazu, centar, tako je i čitav turnir sedmu godinu zaredom bio pun pogodak. U centar. Deca zadovoljna, nasmejana, rastrčana, sa osmesima na licima. Mreže pune lopti, tereni vrve od spektakularnih poteza… I na kraju, možda i ono najvažnije, ili barem podjednako važno. Humanitarni momenat, koji spaja ljude… Kao fudbal.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back To Top