skip to Main Content
+381 11 220 66 99 info@kidsport.rs

”MAKAZICE U NASTAJANJU” I DVE DEVOJČICE NA TERENU

Minel – Winer 011 (2008. godište)

Ljudi često kažu “fudbal je dosadan, nekada celu utakmicu čekaš na jedan gol, a nekada pogodaka uopšte ne bude.” Ali upravo je u tome čar i lepota igre, u potezu, u driblingu koji može da prethodi odlučujućem pogotku. Lepota je u utakmicama koje se završe bez pogodaka, a budu zanimljivije i sadržajnije od nekih na kojima golovi pljušte.

Na pomoćnom terenu fudbalskog kluba Čukarički mreže se nisu često tresle, ali je u duelu fudbalske škole Minel i ekipe Winer 011 itekako bilo šta da se vidi. Jedan podogak u mreži Vinera, zanemarljiv je u odnosu na sve one poteze, duple pasove, zarolane lopte i driblinge koje su klinci iz obe ekipe demonstrirali. Provukle su se tu i jedne makazice koje su završile blizu okvira gola i kojih se u tom uzrastu ne bi postideo jedan Rivaldo, Runi ili Ibrahimović…Dobro, Zlatan bi sigurno morao nešto da iskomentariše, doda i nađe manu.

Paleta atraktivnih fudbalskih poteza, malo po malo, poprimala je sve više nijansi. Prijem na grudi, pa volej, finta telom, pa rolanje lopte, pokušaji iz kornera direktno na gol. Međutim, sve to nije bilo dovoljno za više od jednog pogotka. Uvek se u pravo vreme pojavljivao neko ko će uklizati i preseći loptu, neko ko će ući u blok, ili jednostavno golman dovoljno odlučan da jedan deo publike oduševi, a drugi, koji je već video loptu u mreži, spreči da proslavi sprektakularan gol.

Po završetku utakmice, ni jedni ni drugi nisu zaboravili ono najbitnije – da navuku osmeh na lice, ukoliko su ga u nekom trenutku utakmice zaboravili nakon nekog netačnog pasa ili greške i da čestitaju protivniku koji ih je terao da budu bolji, kao fudbaleri i kao fer-plej igrači.

Učim moje klince da se trude, da se bore, da igraju fer-plej, a ono što posebno naglašavamo u ovom uzarastu jeste da ne smeju da prave namerne faulove. Na treninzima najviše radimo na tehnici i kondiciji, a oni su sami po sebi puni energije, tako da mogu da odigraju i pet utakmica uzastopno bez problema. Kada ocene u školi nisu dobre, početna kazna im je da ne mogu da igraju utakmice, a ako su baš, baš loše, onda im ne dozvoljavamo da treniraju dok ih ne poprave”, naglasio je trener Nenad iz škole fudbala “Minel” važnost pedagoških mera u ovom uzrastu.

“Vrlo sam zadovoljan kako smo odigrali danas i ne bih nikoga mogao da izdvojim. Igrali smo timski, svideo mi se način na koji smo odigravali pasove. Nismo bili sebični. Nemam omiljenog igrača, ali uzor mi je na nekin način Grizman zato što je uvek tu za ekipu”, pričao je posle utakmice Lav iz fudbalske škole Minel, dečak koji je 2009. godište, igra za stariji uzrast, a trener ga neretko ubacije u tim i kada igraju momci rođeni 2007. godine.

Godinama unazad pokušavam decu da naučim da na prvom mestu treba da bude igra. Razumevanje i uživanje na terenu. Rezultat nije bitan i to je ono što stalno ponavljam. Treninzi su raznovrsni i njima je sve obuhvaćeno. Tehnika, fizička sprema, rad sa loptom…Zanimljivo je da smo mi od strane roditelja ponekad i zamoljeni da ispravljamo ocene, da popravljamo zubiće i da utičemo na slične stvari koje roditelji ne mogu da reše, jer smo mi neretko toj deci veći autoritet nego sami roditelji ili nastavnici u školama, reči su trenera Aleksandra iz ekipe Winer 011.

Danas nismo igrali dobro, retko smo uspevali da stignemo do protivničkog gola i često smo gubili lopte. Ali loš dan je sastavni deo igre i nadam se da ćemo se ispraviti u sledećoj utakmici. Nisam danas imao dovoljno prilike da driblam, kao što to čini moj omiljeni fudbaler Nejmar. On je najbolji dribler na svetu i na treningu pokušavam da uradim neke poteze koje sam video od njega, ali i da poboljšam utrčavanje u prostor”, objašnjavao je posle utakmice Uroš, koji je možda bio i malo prestrog analizirajući svoj tim nakon poraza.

Karioke – Winer 011 (2008. godište)

Škola fudbala Viner 011 je na pomoćni teren Čukaričkog došla sa dva tima, a protivnik tima koji je kasnije nastupio bila je ekipa Karioka, čiji su dresovi u skladu sa imenom, žuto-zeleni. Kada se rodite u Brazilu, podrazumeva se da vam je fudbal u genima, u koži, u svakoj pori, nezavisno od pola. Dugogodišnja najbolja fudbalerka planete Marta, dolazi iz najfudbalskije zemlje sveta, a iako je izvesno da će Ana i Anja teško dostići te visine, ipak je, složićete se, najbitnije da uživaju u sportu koji su izabrale…a uspesi, bilo fudbalski ili oni bitniji, životni će svakako doći.

Dečaci su na terenu čuvali svoje devojčice, borili se, uklizavali i osvajali lopte koje bi im kasnije predavali na protivničkoj polovini. Ana je čak imala priliku da postigne gol i to najbolju na utakmici. Udarac je bio toliko snažan da joj je većina dečaka sigurno zavidela, ali je nažalost lopta završila malo pored gola. Iako pogodaka nije bilo, jasno je da su deca uživala u trčanju, druženju i jednom od lepih i sunčanih dana.

Devojčice su bitan deo naše ekipe već deset, 15 godina….Svake godine mi u nekoj generaciji imamo dve, tri devojčice koje kasnije nastupaju za selekcije i sa uspehom se bave fudbalom…Naravno da se na drugačiji način ophodimo prema njima na treninzima, ipak su one nežnijeg pola, drugačije su od dečaka. One su vrednije, disciplinovanjije, ali im nedostaje samopouzdanja u nekim trenucima, tako da uglavnom u radu sa njima obraćamo više pažnje na to njihovo samopouzdanje. Što se tiče fudbalske tehnike, one često i prednjače u odnosu na dečake. Najbitnije je da se na terenu vidi drugarstvo ove dece, da sve ono što se oni druže i zabavljaju u školi, ispred zgrade, na igralištima, da se prenese na trening. Trening služi za njihovo druženje, zatim za učenje fudbalskih elemenata koje će oni kasnije pokazati na utakmicama. Svaki njihov potez predstavlja uspeh i pobedu“, trener Dušan iz Karioka se detaljno osvrnuo na nekoliko tema.

Od malena sam htela da počnem da igram i u trećem i četvrtom razeredu sam stalno molila roditelje da me pošalju da treniram…početkom petog razreda sam počela da treniram i videlo se da mogu i da treba da nastavim. Utakmice pratim uglavnom kada igra Partizan i kada igra Zlatan Ibrahimović koji mi je omiljeni fudbaler. Volim njegov stav, njegovo samopouzdanje i što uvek misli da je najbolji, ispričala je Ana iz ekipe Karioka svoju fudbalsku priču.

Igrali smo dobro, lepo smo se dodavali, ali mislim da su ipak naši protivnici malo više pokazali. Volim na treninzima da se našalim sa drugarima, ali takođe volim da se uozbiljim kada želim da dam gol ili da pobedim. Omiljeni igrač mi je Leo Mesi. Kada je bio mali svi su ga zezali zbog visine i pričali mu da ne može da bude fudbaler, ali i on je naporno radio i trenirao i dogurao do najboljeg igrača na svetu”, objašnjavao je posle utakmice Nikola iz ekipe Winer 011.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back To Top