skip to Main Content
+381 11 220 66 99 info@kidsport.rs

NIŠTA IH NE MOŽE ZAUSTAVITI NA PUTU KA GOLU

Svima ovih dana smetaju nagle promene vremena. Neki jednostavno ne mogu da se razbude, druge boli glava, a pojedini prosto ne podnose kišu i sivilo. Kiša može da vam promeni planove, da odloži izlazak u grad, bioskop, šetnju, ali ako ste klinac kojeg pokreće fudbal, onda ni najjači pljusak neće biti izgovor da se odloži najvažnija sporedna stvar na svetu. Pljuštalo je u nedelju iznad celog Beograda, pljuštalo je i u Rakovici, ali kiša kao da je izazvala dodatni inat kod klinaca koji kao da su rekli: “E sad ćemo tek da dajemo golove.” I tako je i bilo. Na dve utakmice koje smo pratili ovog vikenda postignuto je ukupno 17 pogodaka, a uzimajući u obzir sve stvorene prilike moglo ih je biti barem još toliko.

Petlić – Crvena Zvezda (2012. godište)

Od prvog sudijskog zvižduka ekipe su se rastrčale po terenu, kao kada u ratnim filmovima komandanti daju znak za juriš. I već u prvom minutu ekipa Petlića je stigla do prednosti. Crveno-beli su stihijski napadali u želji da poravnaju rezlutat, ali su imali određenih poteškoća sa nameštanjem nišana, pa su lopte u dva navrata prohujale pored stative.

Ekipa koja je imala vođstvo nedugo zatim uspela je da ga udvostruči. Kao i na samom startu utakmice ponovo je u pitanju bio kontra napad i ponovo smo videli rutinski završnicu.

Delovalo je kao da su se ekipe isključivo fokusirale na opsedanje protivničkog gola, a manje na odbranu svog. Crveno-beli uglavnom nisu uspevali da pronađu preko potrebnu preciznost, ali su jednom spretnom reakcijom svog napadača ipak uspeli da smanje i prepolove zaostatak. Nezavisno od rezultata, igra i pristup ekipe Petlića nisu se menjali, pa su nas mališani iz pomenute škole fudbala često častili prelepim akcijama u kojima su dodavali loptu iz prve i duplim pasovima mučili protivničku odbranu.

Ni u trenucima kada je bilo jasno da će sedmogodišnjaci iz ekipe Petlića odneti pobedu, njihovi vršnjaci i drugari iz Crvene zvezde nisu odustajali. Na sve načine pokušavali su da dođu makar do još jednog gola. Pred vama je jedna od najzabavnijih situacija na utakmici i prosto je nejasno kako lopta na kraju nije prešla gol liniju.

Kao i u životu, pa tako i na bilo kojem sportskom borilištu, upornost se na kraju isplatila. Lopta je stigla do Alekse, koji nije mnogo oklevao. Poslao je loptu u dalji ugao protivničkog gola čime je postavio konačnih 4:2.

Ispostavilo se da su tek na kraju utakmice igrači Crvene zvezde uspeli da poprave ono što im je trener zamerao tokom većeg dela utakmice.

Aleksa, Crvena Zvezda: “Trebalo je brže da reagujemo u nekim situacijama, da se što pre okrenemo ka golu kada dobijemo loptu i da budemo precizniji u završnici, pošto danas nismo iskoristili veliki broj prilika. Protivnik je imao malo više snage od nas, jer smo mi igrali dve utakmice zaredom, bez odmora. Volim da gledam Zvezdu, naročito Bena zbog njegove brzine, tehnike i centaršuta.“

U redovima ekipe Petlića bili su prezadovoljni igrom, a posle utakmice izjavu je dao Vukašin“Pravili smo lepe akcije i bili smo odlični u završnici akcija. Protivnik je imao mnogo prilika za postizanje gola ali je bio neprecizan u završnici i mi smo to iskoristili. Igram na sredini terena, ili po desnoj strani u napadu, a omiljeni igrači su mi Mesi, Ronaldo i Dibala.“

Balkan – Lusi (2010. godište)

Na utakmici Petlić – Crvena zvezda viđeno je šest pogodaka i s pravom možemo da kažemo da smo gledali pravu goleadu. A šta tek reći za duel škola fudbala Balkan i Lusi koji je završen rezultatom 8:3 u korist ekipe iz Mirijeva. Žustro su krenuli ljubičasti, koji su stvarali šanse, igrali agresivno i na kraju poveli posle jednog kontra napada. Kada se zaobiđe golman, ostaje lakši deo posla, a publika je znala šta sledi.

Tri nula vodila je ekipa Balkana na poluvremenu, ali je početak drugog dela doneo novo lice i kvalitetniju igru škole fudbala Lusi. Dečaci u crvenim dresovima, koji su nastupali zajedno sa jednom devojčicom, vrlo verovatno najborbenijom figurom na terenu, pokazali su kakvi su majstori za izvođenje prekida. I to ne samo jedanput. Uživajte u prvoj od tri majstorije.

Pogotak sa leve strane terena, prethodio je sličnom potezu sa druge strane igrališta. Ovoga puta leva noga je presudila Balkanu, pa je škola fudbala Lusi prišla na samo gol zaostatka.

Primljeni golovi iz slobodnjaka kao da su razdrmali ljubičaste koji su zaigrali kao u transu. Golovi su se nizali kao na traci na najrazličitije načine, a igrači ekipe iz Mirijeva su na kraju brojali do osam. Jedino što je nedostajalo ovoj fudbalskoj predstavi jeste neizvesnost, ali po reakcijama sa tribina bilo je jasno da su navijači oba tima uživali. Fudbaleri i navijači oba tima imali su razloga za zadovoljstvo, jer je fudbal koji su ovi momci demonstrirali zaista bio za uživanje. A pobede? Pa one su u ovom uzrastu najmanje bitne. Da li je na kraju bilo 4:2 ili 8:3, neće se dugo pamtiti, pamtiće se potez, reakcija, sportski postupak. A evo još jednog poteza za pamćenje.

Posle utakmice strelac dva gola iz slobodnjaka Uroš, znao je šta je nedostajalo njegovoj ekipi: “Mogli smo da budemo malo jači u duelu, ali napadački smo odigrali solidno i postigli smo nekoliko golova. Defanziva nije bila dobra, grešili smo često i protivnik je to kaznio. Mi smo pokazali da odlično izvodimo slobodne udarce, pošto smo danas sva tri gola dali na taj način“

Marko iz ekipe Balkana, istakao je šta je to krasilo njegovu ekipu na terenu: “Najviše mi se dopala saradnja na terenu i to što smo igrali kao tim. Skoro svi golovi došli su posle dobre pas igre. Protivnici su takođe bili odlični, dosta su se trudili, ali mislim da smo zaslužili pobedu. Čestitam svojim saigračima Despotu, Vanji, Miksi i Dušanu na postignutim golovima. Kada gledam fudbal, koncentrišem se uglavnom na odbrambene igrače, odnosno na svoju poziciju, a omiljeni defanzivci su mi Ramos i Pike.“

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back To Top