SLAVLJE FORTUNE I RASPUCANI LACIO
Fortuna = sreća. Neko je nekad rekao da je sreća u malim stvarima. Neko je srećan kada postigne gol, neko kada odbrani gol, a neko kada njegov klinac postigne ili odbrani gol. Mnogo je stvari koje mogu da usreće čoveka, ali nije mnogo onih koje su u stanju da izazovu veću radost i euforiju od najvažnije sporedne stvari na svetu. Klinci su srećni kada izađu ispred zgrade da šutiraju loptu, a nivo ushićenja raste kada se na trenizima uvežbavaju novi potezi. Sreća raste za još jedan stepen kada trener umesto vežbanja tehničkih elemenata odluči da pusti svoje igrače da se rastrče, kada ih podeli u dve ekipe i trening pretvori u utakmicu. Pretposlednji stadijum sreće jeste vikend i utakmice u Fer-plej ligi, a poslednji stadijum donosi pogodak u istim tim utakmicama.
Fortuna Pančevo – Crno-bele bebe (2010. godište)
Nije faktor sreće bio taj koji je odlučio pobednika u duelu Fortune i Crno-belih beba. Ekipa iz Pančeva je od samo starta utakmice pokazala agresivan pristup kojeg se držala do samog kraja. Nešto poput Gvardiolinih ekipa. Kada je lopta u njihovom posedu konstatno se napada, a kada to nije slučaj postoji samo jedan cilj. Da se lopta što pre ponovo nađe u njihovom posedu. Ipak, pomalo paradoksalno, Fortuna je povela iz kontre. Crno-beli rival se u jednom trenutku previše otvorio i za tili čas stigla je kazna.
Nakon primljenog gola ekipa koja je imala rezultatski zaostatak zaigrala je konkretnije i to se isplatilo pogotkom iz daljine i izjednačenjem, međutim rezultatska jednakost nije dugo bila na snazi. Mateji iz ekipe Fortune bilo je potrebno svega šezdesetak sekundi da sa dva pogotka nokautira crno-beli tim. Fortuna je na mali odmor otišla sa prednošću 3:1, a mali fudbaleri su tokom pauze pomno slušali savete svojih trenera.
Crno-bele bebe su u nastavak utakmice ušle sa znatno više interesovanja i želje, tražeći svoju šansu uglavnom po desnoj strani. U fudbalu, kao i u životu ukoliko nešto jako želite i za time uporno tragate, to će se po pravilu u jednom trenutku naći u vašim rukama. Upravo je posle jednog prodora po desnoj strani ekipa crno-belih beba stigla na korak do izjednačenja.
Protivnik je bio ranjiv, ali su crno-beli propustili priliku da dodaju gas i stignu do novog izjednačenja. Umesto da naprave još jedan korak na putu ka izbegavanju poraza, oni su rivalu dozvolili još nekoliko prilika za gol. A da je Fortuna imala malo više sreće, mogli smo videti i jedan spektakularan pogodak.
Fortuna nije imala snage za četvrti gol, crno-beli nisu imali odgovor na pitanje kako do trećeg gola i izjednačenja. Sve u svemu, devetogodišnji znalci sa loptom su nam priredili sadržajnu fudbalsku prestavu, na čijem kraju su i jedni i drugi imali razloga za zadovoljstvo.
Mateja, Fortuna Pančevo: Puno smo šutirali, borili smo se i dobro smo se dodavali, ali mislim da bismo u narednim utakmicama mogli da budemo još aktivniji u kretnji u našim napadima. Po mom mišljenju protivnik je bio još bolji u pas igri, ali smo na kraju mi pobedili. Volim da gledam Partizan, a omiljeni fudbaleri su mi Suma i Neres iz Ajaksa zato što su odlični dribleri i sjajno šutiraju.
Jovan, Crno-bele bebe: Igrali smo borbeno, trudili smo se i dali sve od sebe. Iako smo izgubili, mislim da smo pokazali da znamo da igramo fudbal. U narednim utakmicama bismo mogli da popravimo pas i da ne dajemo poprečne lopte. Obožavam Barselonu jer igraju tečno i pre sve na terenu izgledaju kao pravi tim. Omiljeni igrači su mi Aleksis Sančez i Mesi zato što mogu da urade sa loptom šta god požele.
Lacio – Mungosi (2010. godište)
Manje neizvesnosti, ali ništa manje lepih poteza viđeno je u duelu škola fudbala Lacio i Mungosi. Mreže su se tresle ukupno osam puta, a od toga je prvih šest golova postigla ekipa koja nosi naziv slavnog fudbalskog kluba iz glavnog grada Italije. Petarda je pukla u prvom poluvremenu, a golovi su se ređali kao na traci. Odbrana Mungosa bila je dekoncetrisana, uspavana i neenergična. Nebesko plavi su to koristili, a protivnik im je svojim slabim reakcijama pomogao da demonstriraju koliko zapravo znaju sa loptom.
Rešetali su igrači Lacija iz svih oružja, a malo je falilo da vidimo jedan od najlepših golova, pa nećemo preterati ako kažemo, u istoriji Fer-Plej lige.
Drugo poluvreme donelo je i potpuno drugačije lice ekipe Mungosa. Pravili su mnogo manje grešaka u odbrani i igrali sa znatno više inspiracije u napadu. Rešenja su bila raznovrsna, a neretko su terali protivnike da iz zaustavljaju prekršajima. Da su na vreme namestili nišan, Mungosi bi sasvim sigurno izbegli ubedljiv poraz.
Nije uvek lako igrati kada znate da je utakmica izgubljena, ali Mungosi su uspeli da poprave utisak i osvetalaju obraz ne samo jednim, već sa dva pogotka u završnici duela, za konačnih 6:2.
“Nikada poraz, uvek lekcija“, jeste poruka koju će ovi klinci pre ili kasnije shvatiti, a nekima od njih je to već postalo jasno.
Lav, Mungosi: Danas je u našoj igri bilo do dobro jedino kretanje. Podbacili smo u svim ostalim elementima i stvarno smo loše igrali. Iako smo ubedljivo izgubili, znam da naša ekipa ima potencijal da napravi nešto. Protivnik je odlično odigrao i nadam se da će mo se nadmetati sa Laciom i u narednim godinama. Najviše gledam utakmice Barselone i Reala i sviđa mi se njihova dobro organizovana igra, a mi smo danas bili potpuno neorganizovani i imali smo nulu od igre. Idoli su mi Nejmar, Mesi i Aguero, oni jednostavno imaju tu čar za fudbal.
Nikola, Lacio: Pas i dribling. Na taj način smo mučili protivnika, prolazili odbranu i dolazili do golova. Protivnici su bili borbeni i dosta su trčali, pa nam nije bilo lako iako rezultat kaže da smo ubedljivo pobedili. Mesi i Suarez su mi omiljeni igrači, uživam da gledam kako tresu protivničke mreže.
