skip to Main Content
+381 11 220 66 99 info@kidsport.rs

MALO SU MLAĐI, ALI ZNAJU MNOGO SA LOPTOM

Olimpik – Ivica Ilijev (2012. godište)

Ovog vikenda su se u Fer-plej ligi igrale utakmice koje iz različitih razloga nisu bile odigrane u vreme kada je to bilo predviđeno. Znalo se da sledi odmor od takmičenja u trajanju od oko dva i po meseca, a klinci su izgleda hteli da pokažu koliko će im Fer-plej liga nedostajati preko leta. Koji god detalj igre da vam padne na pamet, iz njega su, više nego obično, isijavali želja, energija i entuzijazam koji su bili podstaknuti činjenicom da do septembra neće biti ustaljene deobe terena sa drugarima i saigračima. Neće biti onih trenutaka koji bez ikakve sumnje predstavljaju glavnu temu na školskim odmorima, u dnevnoj sobi ili ispred zgrade, u školskom dvorištu gde se ponovo sve svodi na fudbal, tu prelepu igru koja, ako ste je shvatili na pravi način može da probudi samo zadovoljstvo i sreću.

Postoji ona komentatorska fraza “Idealni uslovi za igru”. E pa to nije bio slučaj u nedelju pošto je sunce već oko pola deset ujutru nemislosrdno pržilo. To nam ipak nije uskratilo borbu na terenu. Špartalo se na obe strane, a Olimpik je u kratkom vremenskom periodu došao do dva gotovo identična gola zahvaljujući Vuku.

Vuk je u drugom poluvremenu uspeo i da zaokruži hettrik pogotkom koji je dosta ličio na prva dva, pa njegovu predstava može da se uporedi sa partijom Gereta Bejla protiv Intera u Ligi šampiona pre devet godina, kada ovi klinci nisu bili rođeni. Naravno, tadašnji igrač Totenhema je postigao hettrik jačom levom nogom, a sami procenite da li je poređenje opravdano.

Dečaci iz škole fudbala Ivica Ilijev su bili raznovrsni u napadu pokušavajući da odgovore na različite načine. Iz kontranapada, kornera, slobodnih udaraca. Na kraju se ispostavilo da velike probleme protivniku zadavali upravo nakon prekida. Ilija je pokušao da savlada protivničkog golmana sa više od pola terena, da bi nešto kasnije jedan centaršut bio dovoljan da se protivnik primora na autogol.

Uspela je ekipa u crnim dresovima da iznudi i najstrožu kaznu, ali i pored pogotka iz penala ekipa Ivica Ilijev nije uspela da izbegne poraz. Ipak, nećemo pogrešiti ako kažemo da su nam timovi zajedničkim snagama pružili predstavu koja je sadržala deset pogodaka i koja je predstavljala dostojan oprštaj od prolećnog dela sezone u Fer Plej ligi.

Nakon utakmice razgovarali smo sa Andrijom iz škole fudbala Olimpik koji je bio ponosan na igru svoje ekipe.

Čestitam svojim saigračima, a naročito Stefanu koji je prvi put došao da igra sa nama u Rakovici i odmah uspeo da postigne dva gola. Niko od nas nije napravio nijedan grub prekršaj i to je nešto na šta sam ponosan, a i protivnici su bili vrlo korektni. Ja se uvek osećam sjajno kada igram fudbal sa drugarima, a tako je bilo i danas. Ja igram po levoj strani i omiljeni fudbaler mi je Kolarov pošto igramo na istoj poziciji.”

Zvezdica – Čukarički (2012. godište)

Dve stvari, više od ostalih obeležile su duel između Zvezdice i Čukaričkog – Pre svega kontrola lopte dečaka iz ekipe sa Banovog Brda i dalekomentna paljba članova tima Zvezdica. Bilo je istinsko uživanje gledati sve te male majstore koji izbacuju protivnika u prvom kontaktu sa loptom, rolaju je, prave piruete i probacuju je rivalu kroz noge. A kada je izgube, kao osice se bacaju u misiju njenog povratka. Sa druge strane, dečaci iz Zvezdice su takođe u nekoliko navrata demostrirali da ne zaostaju mnogo za protivnikom u pogledu tehnike, ali ono što je bilo najupečatljivije jesu udarci iz daljine, bilo iz igre ili iz prekida. Projektili su leteli na sve strane, nekada više, nekada manje precizni, a često je brzina lopte bila takva da bi neko ko je prvi put došao da gleda Fer plej ligu imao u glavi pogrešnu računicu o godinama dečaka koji igraju.

Svoje utiske posle utakmice sa nama su podelili Ognjen iz Škole fudbala Zvezdica, kao i Njegoš iz ekipe Čukaričkog.

Trener nam je pre početka utakmice naglasio da treba da budemo borbeni, da se trudimo da osvojimo svaku loptu i zadovoljan sam jer mislim da smo sve to odradili kako je trebalo. Odlično smo se dodavali tokom čitave utakmice, rekao bih da smo još bolje šutirali. Kada nisam na treninzima i utakmicama, izađem u školsko dvorište gde igram sa starijim dečacima i to mi pomaže da postanem bolji i da napredujem.”

“Ja se uvek borim, trčim i dajem sve od sebe. Jednostavno se najsrećnije osećam kada igram fudbal. Omiljeni fudbaler mi je Zlatan Ibrahimović zato što se bori i postiže prelepe golove. Ja sam odbrambeni igrač i voleo bih da pokušam da mu ne dozvolim da da gol.”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back To Top