skip to Main Content
+381 11 220 66 99 info@kidsport.rs

GOLEADA ZA KRAJ… PRVOG DELA

Rojal – Zuce (2009. godište)

Tri utakmice koje smo pratili ovog vikenda donele su sa sobom ukupno 26 golova. Pogoci na terenima u Rakovici gotovo uvek donose radost, pa onda možete zamisliti samo količinu dobre energije, osmeha i sreće među mališanima koji su u skladu sa čuvenom latinskom poslovicom “Carpe Diem” iskoristili i upotpunili još jedan dan za pamćenje i prepričavanje. Za neke uspešniji, a za neke podstrek da se radi više, grabi napred i otklanjaju nedostaci u svim sferama.

Utakmica između škola fudbala Rojal i Zuce u najmanju ruku može se okarakterisati raznovrsnom. Šest golova, po tri na obe strane, jedan spektakularan iz slobodnog udarca sa otprilike polovine terena i mnoštvo srčanih duela, tačnih startova i atraktivnih driblinga i finti.

Igralo se na mahove, Rojal je prednjačio u prvom delu utakmice, nakon čega je protivnik preuzeo inicijativu… Neumorno se trčalo na obe strane, a to je činjenica koja je poprilično obradovala roditelje na tribinama… Jednim delom zato što su videli ogromnu želju kod svojih klinaca, a takođe su znali da će deci nakon tolikog trčanja zalihe energije biti na minimumu, što samo znači mir u kući.

Na kraju su obe ekipe imale sijaset razloga za zadovoljstvo. Deca su uživala, publika je itekako imala šta da vidi, pobednika nije bilo, a verujem da kada biste i često neobjektivne roditelje pitali, da bi se i oni složili da je nerešen ishod najpošteniji epilog. Da pobeda nije imperativ, odnosno da se može osetiti ispunjenje i zadovoljstvo i nakon remija pokazuju reči Andreja iz ekipe Rojala.

Možda smo mogli da odigramo još malo bolje, ali zadovoljan sam skoro svim stvarima… Odlično smo danas igrali dupli pas i tako izbacivali protivnika iz igre i trudili se da što više šutiramo ka golu rivala. Protivnička ekipa je bila izuzetno čvrsta, igrala sa puno dodavanja i uspevala da stvara šanse.  Volim da gledam Liverpul i uživao sam da ih gledam kako osvajaju Ligu šampiona. Moj omiljeni igrač je Salah zato što je brz i odlično dribla.”

Kosta iz ekipe Zuca, se osvrnuo na utakmicu, ali evidentno je bilo da su klinci u mislima imali i nedavno odigrano finale Lige šampionaBorili smo se tokom čitave utakmice… Bili smo požrtvovani u odbrani, a u isto vreme smo uspevali da stvaramo šanse i dajemo golove. U Finalu Lige šampiona sam navijao za Liverpul iako su izbacili Barselonu u kojoj igra Mesi, fudbaler kojeg najviše volim.  Ja ne igram levom nogom kao on, ali bih voleo da imam njegovu brzinu i kontrolu lopte.”

Voždovac – Soko Maestri (2010. godište)

Nešto manje neizvesnosti viđeno je u duelu između ekipe Voždovca i škole fudbala Soko Maestri. Klinci koji treniraju na krovu tržnog centra Stadion poraženi su 10:6, ali kao što sam rezultat kaže igralo se na gol više, uz detalj da su mališani iz Voždovca neretko znali da se uspavaju u odbrani i da ostave svog golmana na cedilu.

Golovi su padali na najrazličitije načine, mreže nisu prestajale da se tresu, a utisak je da je na proslavu pogodaka potrošena možda i četvrtina utakmice. Bilo je hettrikova na obe strane terena, kao i momenata u kojima se videlo kućno vaspitanje, kao i da se na treninzima pored fudbalskih elemenata, radi na poštovanju igre i protivnika. Neko nekad i dobije po nogama, poteče i koja suzica, ali ruka igrača koji je napravio prekršaj uvek je tu kao oslonac i zank da namera nije postojala. Posle utakmice Luka iz ekipe soko Maestri, kao i Petar iz Voždovca podelili su sa nama svoje utiske.

Dobro smo se dodavali i dobro igrali tokom čitave utakmice. Mogli smo samo malo bolje da odigramo u odbrani.  U trenutku kada su oni poveli trener nam je rekao da stalno menjamo pozicije na terenu i tako smo zbunili protivnika. Pratim sve lige u fudbalu i igram ili centralnog veznog ili u napadu po desnoj strani kao moj omiljeni igrač Mohamed Salah.”

„Bili smo dobri u pas igri i često smo šutirali na gol protivnika. Ipak, nismo toliko pokušavali u prvom poluvremenu, malo smo popustili u odbrani i pali smo u jednom trenutku. Gledao sam mnoge golmane kao brane, kako su požrtvovani i kako se bacaju i pomisli sam da bih i ja mogao tako i zato danas branim. Volim Huga Lorisa i bio sam tužan pošto je primio dva gola u finalu koje je njegov tim izgubio.”

Altina – Atletiko (2010. godište)

Znate li onaj osećaj kada gledate utakmicu koja vam dozvoljava da vam fokus pomalo otupi, da vam se hiljadu drugih stvari vrzma po glavi, a koja je opet taman toliko zanimljiva da vam ne da da promenite kanal. Niste promenili kanal? E pa niste pogrešili. Zbog čega? Zato što utakmice koje su prethodno pomenute često zanju da donesu jedan potez koji će se pamtiti. Duel između Škola fudbala Altina i Atletiko, obeležila je majstorija iz slobodnog udarca. Vi pogledajte kako je to izgledalo i razmislite na kojeg fudbalera vas podseća ovo malo remek delo.

Kao i uvek posle utakmice su pričali akteri susreta iz oba tima, a ovoga puta to su bili Aleksa iz ekipe Altina i Stefan iz Atletika:

“Vežbam slobodne udarce na treninzima i prvo mi je cilj uputim precizan šut, pa tek onda da udarac bude jak. To mi je pomoglo da postignem gol danas. Volim da gledam Ronalda kako izvodi slobodne udarce i on mi je uzor.”

“Danas smo primili gol iz slobodnog udarca, a nismo uspeli da ga damo na isti način iako su slobodni udarci nešto što stalno uvežbavamo na treninzima. Ipak, ne sumnjam da će sledeći put biti bolje. Ako budem dao gol iz slobodnjaka na sledećoj utakmici proslaviću ga kao Ronaldo.”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back To Top