ŠUTERSKO POSLEPODNE U RAKOVICI
Dušanovac 1 – Čukarički (2009. godište)
Nije bitno da li se radi o ranim jutarnjim časovima, ili je u pitanju zalazak sunca i smiraj dana. Fudbal se na terenima u Rakovici igra od jutra do mraka. Kao ispred zgrade, kada kažete roditeljima da ste u parkiću, na poljani i da sa drugarima igrate viktorije, fudbal, deset-devet ili neku drugu fudbalsku varijaciju. Mama i tata znaju gde ste, sa kim ste, šta radite i koliku sreću vam to donosi. Sreća je nešto čime odišu utakmice Fer-plej lige i to se jasno vidi u svakom potezu, driblingu, padu, evrogolu i proslavi koja dolazi kao njegova posledica. Evrogolom je počeo duel između Dušanovca i Čukaričkog. Endru, dečak koji je poreklom iz Obale Slonovače, ali tečno govori srpski jezik je već u prvom minutu naciljao sa distance, a golman nije mogao ništa. Brzi gol je zatekao i nas, pa kamera nije uspela da ga ovekoveči. Ipak, za nekoliko minuta viđen je novi pogodak sa distance, ali ovoga puta smo spremno čekali.
Iako su klinci iz Čukaričkog bili godinu dana mlađi od svojih rivala iz ekipe Dušanovca, iako se videla razlika u fizičkoj snazi, to ih nije sprečavalo da sa mnogo srčanosti ulaze u svaki duel, svaku borbu za loptu, a neretko je ta odlučnost presuđivala kome će lopta pripasti. Jer znate kako kažu “Sreća prati hrabe”, odnosno “Sreća mora da se zasluži”. U drugom poluvremenu ekipa Dušanovca je popravila nekoliko elemenata u igri i na stalno insistiranje trenera počela češće da ulazi u blok protivniku, čiji su igrači u više navrata demonstirali da znaju da nađu pravi sklad između snage i preciznosti.
Dosta trčanja, nekoliko lepih golova na obe strane, mnogo duela, ali nakon svakog pada pružena ruka čekala je igrača na zemlji. Iako je samo jedan tim mogao da pobedi, po ko zna koji put pobedila je fer igra obe ekipe, odnosno ispunjena je suština takmičenja.
Trener Aleksandar iz ekipe Čukaričkog video je na terenu kod svojih igrača upravo ono što od njih uvek i traži: “Najbitnije mi je da moji klinci budu srećni i zadovoljni, da se ne kreću pognute glave, već da im je konstantno osmeh na licu. Kako na utakmicama tako i na treninzima, moraju da uživaju i da budu svesni čime se bave, a pored toga moraju da znaju svoje obaveze… Mi u Čukaričkom imamo obavezno donošenje đačkih knjižica i kroz neke pedagoške metode trudimo se da decu motivišemo da budu uspešna na oba fronta.”
Endru iz Čukaričkog je bio zadovoljan izdanjem čitavog tima: ”Svidelo mi se što smo imali odličnu pas igru i niko iz ekipe nije bio sebičan. Za mene je igrač utakmice moj saigrač Ilija koji se sjajno kretao i na kraju postigao gol. Ja treniram fudbal dve godine i pored toga što volim da ga igram, često ga i gledam na televiziji, naročito Barselonu i Real Madrid. Ali navijam za Barselonu i Mesi mi je idol.”
Dok je Endru pričao, saigrači su ga okružili i počeli u glas da uzvikuju svoje omiljenje fudbalere: “Ronaldo, Nejmar, Pogba, Embape, Mitrović” … A onda se čulo i jedno gromoglasno: “Taaadić!” Kako da Srbin ne bude uzor, posle onakve sezone u Ajaksu. I u Holandiji, i u Ligi Šampiona.
Luka iz ekipe Dušanovca je takođe pričao posle utakmice: “Nisam zadovoljan kako smo odigrali, nismo im izlazili u blok kada su šutirali iako smo odmah na početku videli da dobro šutiraju iz daljine. Zbog toga smo i primili nekoliko golova. Igrali smo bolje u drugom poluvremenu i znam da možemo tako da igramo uvek. Omiljeni igrači su mi Pogba i Ibrahimović, imaju mnogo jak šut, a uz to su i precizni.”
Partizan – Omladinac (2009. godište)
Utakmica između Omladinca iz Novih Banovaca i Partizana možda po broju atraktivnih detalja nije mogla da isprati duel Čukaričkog i Dušanovca, ali jedan momenat obeležio je četrdesetominutno nadmetanje. Udarac jednog od dečaka iz redova crno-belih bio je toliko snažan da je delovalo da će lopta pocepati mrežu. I još jedan zanimljiv detalj viđen je neposredno pre gola. Čim je lopta stigla do kasnijeg strelca, ostatak ekipe počeo je da proslavlja pogodak i pre nego što je udarac upućen. Dakle, saigrači su dobro znali šta sledi kada bombarder dobije loptu. Nakon utakmice, uvek je neko zadovoljniji, ali pozdrav sa protivnikom uvek iznova naglasi šta je zaista bitno. Biti veliki i u pobedi i u porazu.
Trener Dragan iz Partizana pričao je kako utiče na decu da poprave određene elemente u igri: “Stalno pričam, često ponavljam stvari pa mi je i glas gotovo uvek promukao. Priča je prisutna i na treninzima, pre utakmice, ali i u toku igre. Stalno im dovikujem ono što nije bilo kako treba da bi oni u datom trenutku odmah bili svesni greške i da bi pokušali da je što pre otklone. Naravno i posle utakmice pričamo o onome što se dešavalo na terenu. Potencira se igra, nekada se greši, nekada se gubi, primaju se golovi, ali sve u cilju da napreduju u igračkom smislu.”
Uroš je pričao o tomo šta je tokom utakmice krasilo njegovu ekipu: ”Lopta je brzo kružila, lepo smo se dodavali i niko iz tima nije bio sebičan. Nebojša se posebno istakao. On ima odličan dribling i jak šut i danas je to pokazao. Kada na treninzima šutira, svi znamo da lopta skoro uvek završava u golu.”
Posle utakmice je o svojoj ekipi pričao i trener Omladinca Milan: “Do jedanaeste, dvanaeste godine najviše radimo na usavršavanju tehnike, a dosta pažnje se obraća i na brzinu i koordinaciju pokreta. Mimo fudablskih elemenata, najbitnije je da oni izrastu u dobre i kvalitetne ljude, a iako zvuči kao fraza, bitno je da se sklone sa ulice i uz svoje vršnjake i školske drugare uče o pravim vrednostima.”
Đorđe iz ekipe Omladinca nije bio zadovoljan načinom na koji je ekipa odigrala, ali to nije mnogo uticalo na njegovo raspoloženje: “Nismo imali mnogo prilika i nismo uspeli da damo gol. Protivnička ekipa je odigrala odličnu odbranu. Ja takođe igram u odbrani i pored toga što navijam za Barselonu, omiljeni odbrambeni igrač mi je Serhio Ramos zato što je već sada postao legendarni fudbaler.”
