skip to Main Content
+381 11 3011 944 info@kidsport.rs

ENERGIJA NEIZVESNOSTI I PROTIVNIK KOJI VAS TERA DA NADMAŠITE SEBE

Olimpik 2 – Beosoccer (2013. GODIŠTE)

Proteklog vikenda u Mini-maxi ligi, svetla reflektora bila su usmerena ka malim fudbalerima Olimpika. Oni su sa dva tima sačinjena od dečaka rođenih 2013. godine, ali i jednom devojčicom oko čije je ruke bila obavijena kapitenska traka, pokazivali svoju fudbalsku umešnost protiv Beosoccera, odnosno Dušanovca, a zahvaljujući otporu koji su pružile obe ekipe, dobili smo dve sjajne fudbalske predstave koje su plenile atraktivnošću, ali pre svega neizvesnošću.

Kao što rekosmo, prva među jednakima bila je Višnja, jedina devojčica na terenu. Međutim, osim toga, na terenu ni po čemu nije odudarala od drugara sa kojima, odnosno protiv kojih je igrala. Čak se već na početku utakmice pokazalo da ima snažniji udarac od mnogih i da se ne libi da odlučno uđe u duele nakon kojih bi lopta često završavala baš u njenim nogama.

Višnjino polje delovanja uglavnom je bila leva strana i odatle je svako malo pokušavala da pronađe lopti put do mreže. Danas nije uspela da postigne gol, ali sudeći po izjavi koju je dala posle utakmice, na terenu je uživala kao da je to učinila. Na startu utakmice, golmani su imali dosta posla… Kako posle Višnjinih udaraca, tako i odgovarajući na lopte koje je ka mreži slao Jovan Barbara iz Beosoccera.

Jocina dva pokušaja zaustavio je golman protivničkog tima, ali bila je treća, sreća. Saigrač ga je divnom loptom u prostor spojio sa golom sa svoje polovine, a Joca je iskoristio brzinu da se dokopa lopte pre rivala i da je iz prve ćušne u mrežu.

Prednost belo-plavih bila je kratkog daha jer je Nikola izjednačio u jednom od narednih napada, a onda iz kornera pronašao Joksimovića i poslužio ga kao na tacni u srcu golmanskog prostora. Primetio je da je odbrana Beosoccera zaspala i za tili čas, Olimpik je od zaostatka 1:0, došao do prednosti od 2:1.

Mali fudbaleri Beosoccera su kažnjeni za opuštanje, u njihovoj mreži našla se još jedna lopta nakon izuzetno snažnog udarca Samardžića, ali u igru ih je vratio raspoloženi i raspucani Joca. Na početku utakmice demonstrirao je strpljenje, a ono ga nije napuštalo ni kako su minuti odmicali. Odavno je Jovan naučio lekciju da nema odustajanja i da ne smete pognuti glavu kada prvi udarac ne pretvorite u gol. Nastavio je da se bori, da juri za loptom, a kada pokažete da vam je stalo da date gol po svaku cenu, onda vam noge obično postanu magnet za loptu. Jedan dribling u golmanskom prostoru i Beosoccer je prišao na 3:2.

Od tog trenutka počeo je kreativni haos na obe strane. Konstantno trčanje i zrele prilike, čas pred jednim, čas pred drugim golom. Klinci su počeli da crpe energiju jedni od drugih i kao da ih je svaka gol šansa rivala terala da već u sledećem napadu njihova bude izglednija i po mogućstvu pretvorena u gol.  Motivisali su jedni druge da nadmaše sebe.

Golova više nije bilo, ali spretnih intervencija, veštih ulazaka u blok i startova svakakao jeste. Jer u fudbalu nema mnogo lepših stvari od neizvesnih završnica i saznanja da u svakom trenutku može da padne gol za izjednačenje ili preokret. Pa čak i kada se to ne desi, ako ste dali sve od sebe, prihvatite da lopta nije htela u gol, ali da će se već u sledećoj utakmici svaka kap znoja i svaki metar koji ste pretrčali iako je protivnik bio bliži lopti, i te kako isplatiti.

Višnja Todorović, Olimpik: “Presrećna sam što smo igrali utakmicu danas i što sam imala šanse da dam gol. U igri moje ekipe sve je bilo super i čestitam drugarima koji su dali golove. Omiljeni fudbaler mi je Dušan Tadić, volim da gledam kako daje golove i namešta šanse saigračima.”

Jovan Barbara, Beosoccer: “Najviše mi se dopalo to što sam postigao dva gola. Mislim da smo mogli još malo više da se dodajemo, ali i da nam driblinzi budu bolji. Protivnici su bili odlični, jaki, dobro su driblali i postigli tri gola. Njihov kapiten Višnja ima baš jak šut. Od fudbalera mi se najviše sviđa Mesi jer najbolje dribla.”

Olimpik 3 – Dušanovac Olimp 1 (2013. GODIŠTE)

Ostali su osmogodišnjaci iz Olimpika na terenu i nakon pobede nad Beosoccerom. Doduše, ekipa je promešana, uskočili su neki novi klinci, a predvodili su ih i neki junaci pobede iz prvog meča. Sudija tek što je dao znak za početak, sivo-plavi su iznudili slobodnjak, pa ga pretvorili u vođstvo. Početak meča osim gola obeležilo je i nekoliko prekršaja, odnosno reakcije “odgovornih” posle maltene svakog od njih. Strahinja je bio pravi primer saigračima i dva puta u par desetina sekundi pružao ruku protivnicima, pomagao im da ustanu uz neizostavno izvinjenje.

Jedan primljen gol i par minuta borbe – toliko je bilo potrebno malim fudbalerima Dušanovca da se potpuno opuste i krenu da demonstriraju sve što znaju sa loptom. A znaju mnogo. Počev od driblinga, lakoće prodora, snage u udarcima… Da ne preteramo sa pohvalama, bilo je situacija kada bi propuštali pravi momenat za dodavanje i da su u tom segmentu bili pažljiviji, nema sumnje da bi tog nedeljnog popodneva proslavili više od jednog gola koji je postigao Krsma.

Rolao je Krsma protivnike, propisno ih mučio, ali ponekad i previše davio loptu. Povremeno bi time izazvao nezadovoljstvo kod saigrača, ali bi im se vrlo brzo odužio nekim genijalnim dodavanjem. Nije on kriv što od rođenja ima u sebi taj momenat da ga povuče lopta i zaboravi da nije sam na terenu. Iz takvih solo akcija se kad-tad izrode najlepši golovi.

Na drugoj strani, Nikola je bio najkorisniji igrač Olimpika u duelu protiv Beosoccera, a golgetersko raspoloženje iz tog meča, nije ga napustilo protiv Dušanovca. Uz odličnu kretnju najčešće je bio tačno tamo gde je potrebno, a nanjušio je gde će lopta i pre gola koji se ispostavio kao pobedonosni.

Do kraja je Nidža mogao da bude i dvostruki strelac, ali je golman Dušanovca briljantnom odbranom čuvao neizvesnost. Krenuli su dečaci u dresovima sličnim Barseloninim po izjednačujući gol, ali je veliki posao odradio i čuvar mreže na drugoj strani. Na kraju identičan utisak kao posle prve utakmice – možda danas neke lopte nisu ušle, ali sa pravim pristupom, budite sigurni da već narednog vikenda završiti u mreži.

Nikola Đurđević, Olimpik: Cela ekipa je igrala odlično, dosta smo trčali i dodavali se. Srećan sam što sam iskoristio asistenciju drugara da bih postigao gol. Naš rival je pokazao da ume odlično da dribla i da ima jak šut. Omiljeni igrač mi je Mbape zbog brzine i lakoće sa kojom postiže golove.”

Strahinja Mirković, Dušanovac: “Ponosan sam na ekipu jer smo se borili od početka do kraja utakmice. A pohvalio bih protivnika jer ni oni, kao ni mi, nisu odustajali. Imali su puno driblinga i šuteva i na kraju im se to isplatilo za pobedu. Čestitam im na odličnoj igri i požrtvovanosti. Najviše volim da gledam Mesija jer postiže puno golova i za mene je najbolji fudbaler na svetu.”

Fer-plej potez

Strahinja deli lekcije iz fer-pleja.

Gol kola

Kad je prvi kontakt važan koliko i udarac.

Back To Top