KADA PRIHVATIMO DA JE NEKO BOLJI, TO JE PRVI KORAK KA NAPRETKU I POBEDI

Došlo je vreme da kažemo “Doviđenja” još jednoj sjajnoj sezoni Mini-maxi lige koja je izmamila toliko osmeha, bila poligon za najlepše i najmaštovitije proslave golova, svedočila nekim neverovatnim pogocima, bila dom fer-pleja i mesto gde se sklapaju nova drugarstva. Iz vikenda u vikend pratili smo i ovekovečili majstorske poteze mališana kojima lopta polako postaje deo tela i srasta uz noge, ali sada je vreme da je pozdravimo do kasne jeseni kada će takmičenje sa decenijskom tradicijom ponovo okupiti sva ta mlada nasmejana lica.

Poslednjeg Mini-maxi vikenda za sezonu 2021/22, odlučili smo se da posetimo balon Kolonijal san, gde su subotnji program otvorili sedmogodišnjaci iz škola fudbala Olimpik i OFK Gol. Možda jeste reč o deci predškolskog i početnog školskog uzrasta, ali nekim potezima na terenu odavali su utisak da mogu da igraju kao “veliki”.

Jurišali su sa jedne na drugu stranu terena u potrazi za golovima, želeći da pokažu koliko će im Mini-maxi liga nedostajati. Lopte su hujale kako po veštačkoj travi, tako i vazduhom, golmani su se šepurili sjajnim refleksima, a bilo je i demonstracije fer-pleja, kao i uvek. Kada bi nenamerno pogodili protivnika loptom, prilazili bi da vide da li je sve u redu, da se izvine i provere da li može da nastavi sa utakmicom.

Miša iz ekipe Olimpika je počeo utakmicu među stativama svoje ekipe, ali čim je dobio priliku da se rastrči po terenu, pokazao je koliko je brz, a i da ga krasi sjajan osećaj za gol.

A šta tek reći za malog Andreja koji je pet, šest puta pogađao protivničku mrežu. Zatrčao bi se i kao brzi voz protutnjao po levoj strani terena. To je bilo njegovo igralište, mesto gde je on glavni, gde važe njegova pravila. Delovao je dominantno kao svojevremeno Geret Bejl dok je u dresu Totenhema pretrčavao odbranu Intera u Ligi šampiona i pakovao lopte što saigračima na nogu, što u gol protivnika.

Na Andrejeve pogotke nadovezao se i Cimiljanić znajući kakvi udarci su najopasniji za protivničke golmane. Ovo je baš onaj uzrast kada golmanima najviše problema prave visoke lopte. Prečka je za njih previsoka, teško ju je dohvatiti i ma koliko im ruke bile duge, maltene sve visoke lopte poslovično završe u golu.

Želeli su dečaci iz OFK Gola da se oproste od voljenog takmičenja još kojim pogotkom, ali ih je u tome osujetio sjajni Joksa koji im je u završnici utakmice skinuo nekoliko zicera.

Lazar Đorđević, OFK Gol: „Najviše mi se dopalo kada sam šutnuo i pogodio prečku. Moji saigrači su bili dobri, lepo su driblali i šutirali. Čestitam protivnicima jer su se jako borili do samog kraja. Omiljeni fudbaler mi je Maradona zbog odličnih driblinga, a od brata sam čuo za njega.“

Miloš Asević, Olimpik: „Svidelo mi se kako su obe ekipe igrale, kako su se borile i šutirale na gol. Imali su jednog sjajnog igrača koji nam je dao pet, šest golova. Najviše mi se dopada kako igra moj saigrač Marko koji nosi dres sa brojem sedam. A kada gledam utakmice na televiziji, uživam u fudbalu koji igra Ronaldo. On dobro rola igrače i stalno daje golove.“

Na teren su posle svojih mlađih drugara iz kluba istrčali i OFK Golovi osmogodišnjaci i ma koliko im rezultat tokom čitavog meča nije išao u prilog, trošili su sve raspoložive zalihe energije da pariraju odličnim klincima iz Crvene zvezde. Nisu odustajali ni kada su crveno-beli stekli prednost od nekoliko golova… Oni su igrali za sebe, da pokažu kakav ih karakter krasi, nezavisno od fudbalskog umeća koje je i pored izuzetno teškog protivnika isplivalo na videlo.

Nije lako kada primite gol u prvom napadu, a to je upravo ono što se desilo malim fudbalerima ekipe Gola. Protivnik u takvim situacijama uvidi da ste ranjivi, pa još jače krene u pohod zatrpavanja vaše mreže loptama.

Ali Đole je sa nekoliko odličnih intervencija uspeo da zaustavi nalet Zvezde, a pomogli su mu i saigrači ozbiljnom požrtvovanošću koja je podrazumevala ulazak u svaki šut protivnika.

Međutim, na duže staze nije se moglo odoleti napadima malih fudbalera Zvezde. Agresivni kao  osice, uspevali su da tu i tamo pronađu pukotine u odbrani protivnika i da sebe nagrade golovima. Ali dok su napadali, ostavljali su prostor rivalu da učini isto. A ekipa OFK Gola je pre svega bila izuzetno hrabra i sprema da zapreti iz neočekivanih pozicija, pa smo tako videli i golčinu sa preko pola terena koja je, moramo priznati, iznenadila i oko naše kamere – uhvatili smo je samo delimično.

Međutim, Zvezda se nije dala uzdrmati. Tim klincima je osim dodavanja iz prve, glavna mantra kidisanje na protivniči gol što se kristalno jasno videlo i u poslednjoj trećini utakmice.

Završnicu su iskoristili da iz svoje bogate napadačke palete izvuku nekoliko sjajnih udaraca, nakon što su primili dva gola u režiji Đoleta i Strahinje. Okomili su se na dalji ugao koji dečaci u plavoj opremi nisu uspevali da zatvore. Ali ponekad jednostavno morate prihvatiti da postoji neko bolji od vas i to je sasvim prirodna stvar. A kada kažete sebi “Da, oni su bili bolji”, to je prvi korak ka napredovanju i pobedi koja sigurno čeka negde iza ugla.

Vojslav Karamarković, Crvena zvezda: „Najviše mi se dopao gol koji sam postigao, a odlične golove postizali su i moji drugari Vuk i Danilo, ma cela ekipa je odigrala odlično. Stizali smo do golova kroz duple pasove. Naši protivnici su postigli jedan sjajan gol sa preko pola terena i čestitam im na tome i na otporu koji su nam pružili. Volim da gledam Kristijana Ronalda jer on ima najjači šut.“

Đorđe Krstić, OFK Gol: „Najviše mi se dopalo to što sam postigao gol i što sam dobro branio. Kod protivnika mi se svidelo što je lopta brzo tekla kada su se dodavali i što su sa lakoćom stizali do gola. Omiljeni fudbaler mi je Kilijan Mbape, u njegovoj igri mi se dopada sve, a naročito brzina.“

Andrejevo majstorstvo iz nemoguće pozicije.

“Naši protivnici su postigli jedan sjajan gol sa preko pola terena i čestitam im na tome i na otporu koji su nam pružili“, rekao je Voja iz Crvene zvezde.