KO SE IKADA ZASITIO GOLOVA?

Da li ste ikada čuli rečenicu “E već je 3:0, bilo bi lepo da do kraja ne vidimo još neki gol”? Naravno pod uslovom da niste navijač ekipe koja gubi u tom trenutku. Pogodak je uvek lepo videti, ponekad, ma koliko to besmisleno zvučalo, i u mreži ekipe koju simpatišete. Tako su kroz istoriju navijači častili aplauzima zvezde protivničkih timova jer jednostavno nisu ostali imuni na njihovo majstorstvo. Bez sumnje dva najveća primera za tako nešto dogodila su se 2005, odnosno 2008. godine. Pre 15 godina, Ronaldinjo je na stadionu Santijago Bernabeu bukvalno uništio Real Madrid što je madridska publika umela da nagradi aplauzom. Navijači istog tima su identičnu stvar ponovili tri godine kasnije kada je Alesandro Del Pjero sa dva gola srušio Kraljevski klub u Madridu.

Nika 2 – Olimpik (2010. Godište)

Majstorskih poteza i golova bilo je na pretek u duelu između škola fudbala Nika i Olimpik, a roditelji koji su posmatrali susret mogli su samo da se dive i aplaudiraju, nezavisno od toga da li su njihovi mališani režirali majstoriju ili se inspiracija javila dečacima iz protivničkog tima.

Škola fudbala Nika je od starta utakmice krenula žustro i napadački, a jedna od uvodnih akcija negovestila je kako timski, tako i individualni napadački potencijal dečaka u plavo-zelenoj opremi. Dačaci iz Nike nisu stali nakon prvog promašaja, već su u istoj akciji došli do vodećeg gola. Odličan lažnjak i hirurški precizna završnica.

Nakon demonstracije odličnog driblinga i tehnike, na red je došla kombinacija snage i preciznosti udarca. Nakon svog drugara Luke i Stefan je zatresao mrežu protivnika podsetivši nas kako to rade neki od najboljih igrača sveta. A u nastavku utakmice igrač sa brojem tri na leđima pokazao je da prvi pogodak koji je postigao na meču nije bio plod slučajnosti.

Spektakularan pogodak postigla je i ekipa Olimpika koja je iskoristila česta izletanja protivničkog golmana koji je tokom većeg dela utakmice stajao visoko, kako to inače čini jedan od najboljih golmana sveta, Manuel Nojer. Pogodak za 2:1 bio je u isto vreme i prvi i poslednji koji je postigla ekipa u plavo-beloj opremi. Za to vreme kanonada Nike je nastavljena, a ponovo su ključene uloge imali Luka i Stefan. Luka je još jednom demostrirao svoju preciznost, a Stefan kakav top ima u nogama. Kao nekada Roberto Karlos, samo desnom nogom.

Tri prelepa, gotovo preslikana gola, za hettrik najraspoloženijeg mališana na terenu. Osim atraktivnih pogodaka, duel je obeležio i fer-plej potez jednog od igrača Nike. Protivnički golman je prvi stigao do lopte, a 17-ici Nike inercija nije dozvolila da se pravovremeno zaustavi. Rezultat je bio faul nad čuvarom mreže protivnika, ali i momentalno izvinjenje i pružena ruka koja je bila prihvaćena kroz nekoliko trenutaka.

Utakmica je završena rezultatom 6:1 u korist škole fudbala Nika, ali ono što je najvažnije je da smo kao i obično dobili demonstraciju fer-peja, kao i to da će ponovo i pobednik i poraženi naučiti iz svojih grešaka i ponovo potvrditi shvatanje da je potpuno u redu da se ponekad i izgubi, jer je tog dana protivnik bio bolji, raspoloženiji i inspirisaniji.

Stefan i Milovan, Nika: “Igrali smo super, sa mnogo brzih pasova, biciklica i ševa, zato smo i uspeli da postignemo toliko golova. Svaka čast protivnicima na otporu koji su pružili, odigrali su dobro i lepo su kombinovali, a i njihov golman je dosta toga odbranio. Volimo da gledamo Embapea zato što je mnogo brz i odlično dribla.”

Petar, Olimpik: “Nisam zadovoljan jer smo prošlu utakmicu odigrali odlično, a ne znam šta nam se desilo u ovoj. Protivnici su imali odličan i snažan šut i igrali su dupli pas. Mi bismo morali da popravimo pas, dribling i moramo ozbiljnije da čuvamo igrače. Volim da gledam Juventus i Ronalda, volim ga od kad sam počeo da gledam fudbal.“

DFK Polet Dorćol – Olimpik 2 (2010. Godište)

Kiša golova pljusnula je i na utakmici Olimpikove druge ekipe koja je odmerila snage sa timom DFK Polet Dorćol. Mališani iz Olimpika nisu uspeli da izbegnu ubedljiv poraz, ali želja da se napadne protivnički gol bila je prisutna od prvog do poslednjeg momenta što samo nagoveštava da je svetlo na kraju tunela na dohvat ruke i da će vrlo brzo obasjati plavo-bele.

Prvih par minuta utakmice bilo je dovoljno da se vidi da su akteri duela konstantno pokušavali da nadmaše sami sebe u jačini udarca. I polazilo im je za rukom. Svaki šut delovao je snažnije nego onaj prethodni, bez obzira na to da li je lopta završavala u mreži ili ne. U moru projektila, dva koja su završila iza leđa golmana Olimpika su se posebno izdvojila. Jedan iz igre i jedan iz prekida.

Ekipa koja je imala rezultatski zaostatak došla je do svojih pet minuta krajem drugog perioda igre. Šanse su se gomilale u uzastopnim napadima, Olimpik je pretio iz svih oružja, ali je golman DFK Polet Dorćola rekao NE svakoj lopti koja je letela ka njegovom golu.

I za kraj, tačka na perfektnu šutersku partiju ekipe DFK Polet Dorćol stavljena je u poslednjem minutu. Bio je to onaj trenutak kada svi igrači ekipe koja napada čekaju da neko od njihovih natrči na loptu i pocepa mrežu. E pa nije bilo daleko od toga.

Aleksa, DFK Polet Dorćol: “Odlično smo se služili duplim pasom i mislim da je to bilo ključno uz naše snažne šuteve. Kod protivnika mi se najviše svidelo kako brani njihov golman. Mnogo puta je sjajno intervenisao. Omiljeni igrač mi je Embape zato što skoro niko ne može da ga zadrži.”

Milan, Olimpik 2: “Nismo se baš dodavali, nismo ispoštovali ono što nam je trener rekao, a ni ja nisam branio kako treba. Kod protivnika su mi se najviše svidele akcije koje su pravili. Volim da gledam Borjana, uživam dok ga gledam na golu.”