SPOJILE SE DESNICE KEJNA I DIBALE, ZA PANČEVAČKE TIMOVE ODUSTAJANJE NIJE OPCIJA

Posle par vikenda tokom kojih su u fokusu bili nešto stariji dečaci, pažnju smo usmerili na one koji još uvek nemaju dvocifren broj godina, ali koji nimalo ne zaostaju po pitanju fudbalske inteligencije, umešnosti, osećaja za igru, sportskog poštenja. Energija identično pozitivna, odiše iz svakog trka za loptom, udarci nešto slabiji nego kod starijih drugara, mada se kod pojedinaca na osnovu brzine kojom lopta jezdi ka protivničom golu kada raspale po njoj, ni po čemu ne bi moglo zaključiti da im je svega osam, devet godina.

To je već u jednom od prvih napada duela Winnera i pančevačkog Dinama pokazao Zaim. Udarac sa distance, jedan od mnogih tog subotnjeg popodneva, podsetio je na golčinu koju je Ronaldinjo pre skoro dvadeset godina postigao protiv Sevilje. Te 2003. mađioničar iz Brazila raspalio je po lopti koju je prethodno povukao sa svoje polovine, a ona je uz pomoć prečke digla na noge čitav Kamp Nou. Zakijev pokušaj međutim nije pronašao put do mreže, a potencijalni evrogol sprečio je sjajni golman protivničkog tima. Doduše, samo par desetina sekundi kasnije, nije imao rešenje, kada se lopta od njegovog saigrača odbila pravo u mrežu.

Govor tela dečaka iz škole fudbala Winner nagovestio je brz povratak u utakmicu što se zaista i dogodilo. Druga trećina donela je gol za izjednačenje, a onda i preokret u režiji malog Relje. Bio je okružen nekolicinom čuvara iz protivničkog tima, ali ga to nije sprečilo da postigne jedan od lepših pogodaka na utakmici.

Krenula je rezultatska jurnjava. Na gol Winnera, dečaci iz Mondijala odgovarali bi na identičan način i tako su dva puta stizali prednost momaka u plavoj opremi. Međutim, bilo je prostora i za fer-plej. Kada je lopta pogodila jednog dečaka iz ekipe čije ime u prevodu na srpski znači pobednik, nekolicina drugara iz pančevačkog tima odmah je pritrčla da proveri da li je sa njim sve uredu. U sekundi su se na licu mesta našli treneri i sudija, ali jedan udarac lopte nije sprečio hrabrog mališana da nastavi susret.

A onda, ono što smo malopre najavili. Klackalica golova. Divna završnica iz prve u rašlje za 2:2, a potom i vraćanje prednosti Winneru za koje je najzaslužniji mali Luka Grujić. Grujina reakcija dovoljno govori koliko ovim mališanima znači svaki pogodak. To se uostalom posle svakog gola videlo i kroz kolektivno slavlje.

Sećate se Zakija sa početka priče? Onog kojem su centimetri falili da postigne spektakularan gol. Po principu “Ako ne uđe ova, ući će sledeća“, nastavio je da šutira. A sa takvim stavom pitanje je vremena kada će se ispoljiti fudbalska prefinjenost. Sačekao je slobodnjak, prebacio živi zid, a lopta je ušla pod prečku i pomilovala mrežu za 3:3. Beli nisu imali nameru da odustanu.

Međutim, ma koliko pokušavali, sreća nije uvek na vašoj strani ili se preko puta nađe golman koji spusti roletnu na gol. Dinamo jednostavno nije pronašao način da nadoknadi novi zaostatak od 4:3, a dok ga je tražio, Laza je uspeo da drugim golom na utakmici neposredno pre poslednjeg sudijskog zvižduka donese sebi i drugarima još upečatljiviju radost.

Nisu se Dinamo i Winner tog dana jedini postarali za spektakularnu fudbalsku predstavu i nisu jedini demostrirali ogromnu ambiciju za nadigravanjem. Veliko srce pokazali su i dečaci iz ekipe Mundijala koje ni zaostatak od tri gola nije sprečio da se u jednom trenutku skoro potpuno vrate u život.

Poveli su mališani iz OFK Gol-a pogotkom za koji je odmah bilo jasno da zaslužuje da se o njemu priča kao o najlepšem te subote u balonu Kolonijal San na Senjaku. Udarac prepun osećaja, kao da su se ukrstile desnice Harija Kejna i Kevina de Brujnea.

Prednost je duplirana posle jednog odbitka od martinelu, vrlo brzo narasla je i na tri gola… Lopte su strujale na sve strane, kao komete su letele prema golu pančevačkog tima, ali je sjajni mali čuvar mreže udahnuo ekipi ozbiljnu dozu samopouzdanja. Kada su naleti dobrim delom odbijeni, krenulo se u kontraofanzivu, a ona je donela dva pogotka i dramu.

Pokušaja zeleno-belih nije manjkalo, ali su ostali kratki za jedan gol. I ne, neće ih rastužiti činjenica da nisu uspeli da izbegnu poraz. Borbeni duh i karakter koji su tog dana prikazali mogu samo da izazovu divljenje i potrebu da im se skine kapa i čestita na veri koja je bila prisutna i kada je delovalo da su sve lađe potonule.

Nemanja, Mundijal Pančevo: ”Najviše mi se svidelo kako smo se vratili u drugom i trećem poluvremenu, malo nam je falilo da ih potpuno stignemo. Protivnici skoro da nisu pravili greške. Imali su odličnu koordinaciju trčanja i šuteve. Omiljeni klub mi je Crvena zvezda, a igrač Milan Pavkov zato što je postigao dva gola protiv Liverpula. ”

Aleksandar, OFK Gol: ”Meni se danas dopalo kako smo se svi borili za loptu, kako smo se lepo dodavali… Protivnici su se kvalitetno branili, a njihov golman je uspeo da zaustavi mnogo naših šuteva. Volim da gledam fudbal, najviše Mančester Junajted zbog De Hee. Dopada mi se kako brani penale. ”