NE ODUSTAJU, IGRAJU TIKI-TAKU, A FER-PLEJ IM JE NA PRVOM MESTU

U fudbalu kao i u životu, ne sme da se odustaje. Ne ako, želite da pobeđujete, napredujete, budete uspešni. Mnogi su za vikend posle mančesterskog derbija i ubedljive pobede Sitija kritikovali fudbalere Mančester Junajteda. Ne zbog poraza, već zbog činjenice da su kada je protivnik poveo 3:1 prestali da se bore, da su odustali od jurnjave za loptom, nonšalantno šetali po terenu – drugim rečima podigli belu zastavu u znak predaje.

Par sati pre nego što su se dva mančesterska velikana sastala u Premijer ligi, u balonu Brazil kod dvorane Aleksandar Nikolić, dečaci i devojčice od nekih 11, 12 godina terali su loptu u Mini-maxi ligi. I kada su gubili i kada im nije išlo, na pamet im nije padalo da odustanu. Dakle i profesionalni fudbaleri bi nešto mogli da nauče od klinaca čiju energiju ne može da ugasi ni prednost rivala od nekoliko golova.

Sastale su se ekipe Žarkova i Dušanovca, a u ekipi zeleno-belih igrale su tri devojčice. Nije se osećalo da su dame na terenu jer su u svaki duel ulazile sa istim intenzitetom i žarom, kao i njihovi drugari. A ni protivnici ih nisu štedeli. Povela je ekipa Dušanovca već u jednom od uvodnih napada i u prvoj trećini utakmice uglavnom gospodarila na protivničkoj polovini. Ali su zeleno-beli, uz pomoć sjajnog golmana odbili gomilu opasnih naleta i uspeli da preokrenu odnos snaga na terenu za 180 stepeni. Prvo su izjednačili, a onda počeli da nižu golove.

Tako je ekipa Žarkova do kraja druge desetominutne trećine stigla do prednosti od 4:1 koja je delovala nedostižno za dečake iz Dušanovca. Ključnu ulogu u toj seriji odigrao je Vuk koji je kombinacijom upornosti, spretnosti i fudbalskog umeća uspeo da u roku od svega par minuta zaokruži het-trik.

Dok rezultatske neizvesnosti nije bilo, pažnju je okupirala demonstracija fer-pleja. Počev od proveravanja da li je sve u redu sa protivnicima, do situacije kada je jedan od dečaka iz ekipe Žarkova samoinicijativno zaustavio obećavajući napad zato što je jedan od protivnika vezivao pertlu pa odbrana nije bila adekvatno postavljena.

Pljuštali su napadi na sve strane, a Žuna koji je bio strelac prvog gola, smanjio je zaostatak svog tima na 4:2, a onda još jednim golom učinio utakmicu ultra-neizvesnom.

Kada su im protivnici prišli na gol zaostatka, dečaci i devojčice iz Žarkova nisu ustuknuli, već su pokazivali želju da još jednim pogotkom reše utakmicu. Međutim, golman ekipe u dresovima nalik Barseloninim je briljirao među stativama, da bi mu trener nakon jednog neopreznog protivničkog igranja rukom, dao šansu da izjednači iz penala. Oberučke ju je prihvatio, raspalio po lopti i bilo je 4:4.

Sudija je označio da je u toku poslednji minut, a ekipa Dušanovca je dobila priliku za senzaciju u foto-finišu. Đurađu koji je tokom čitave utakmice izvodio sjajne driblinge i njima pravio probleme protivničkoj odbrani je poveren odgovoran zadatak. On ga je shvatio maksimalno ozbiljno, zategao desno stopalo i postao junak uz malu pomoć protivničke odbrane.

Vuk Crvić, Žarkovo: ,,Zadovoljan sam utakmicom koju smo odigrali, ali odmah moram da pohvalim sjajne protivnike koji su bili jako organizovani i delili su sjajne lopte. Naša ekipa je samo u nekim trenucima bila malo sebična. Mi se trudimo da na svakoj utakmici budemo pošteni, igramo fer i pružimo ruku protivniku. Omiljeni igrač mi je Kristijano Ronaldo zbog brzine i sjajnog šuta.”

Marko Jelić, Dušanovac: ,,Mi uvek igramo do kraja. Dešavalo nam se više puta da gubimo po 4:0, ali da na kraju stignemo i pobedimo protivnika. U tome je lepota fudbala. Čestitam mojim drugarima Đurađu na sjajnom golu za pobedu, Žuni koji je postigao tri i našem golmanu koji je dao gol za 4:4 iz penala. To je bio lep potez trenera da odredi da golman šutira penal. Pohvalio bih i protivnike koji su bili izuzetno korektni i svaki put prilikom faula bi pružali ruku jedni drugima. Omiljeni igrač mi je Stefan Savić zato što je komandant odbrane i zato što ga poznajem.”

Odmah po završetku utakmice između Žarkova i Dušanovca, na teren su istrčali tri godine mlađi klinci, ali ih to nije sprečilo da prikažu atomski fudbal za svoj uzrast.

Ko god se tog nedeljnog popodneva našao u balonu preko puta Pionira, mogao je da uživa u pas igri iz prve koja je neodoljivo podsećala na Barseloninu nekadašnju tiki-taku.

Trener Petlića se maltene ljutio kada bi golmani hvatali loptu u ruke. Tada bi od njih zahtevao da je momentalno spuste i da oni počnu da grade igru, bez straha da će je protivnik koji je vrebao u golmanskom prostoru, oduzeti.

Sa nekoliko dodavanja plavo-crni bi uspevali da izigraju protivnika koji se najčešće odlučivao na presing igru, a obično bi jedna lopta kroz sredinu pocepala odbranu Nike na pola. Međutim, Petlićima je nekako uvek nedostajalo brzine da stignu do lopte pre rivala, a kada bi to i činili nisu bili najkoncentrisaniji u završnici.

Za to vreme Nika je pokazala zašto je pre manje od mesec dana igrala finale Mini-maxi kupa gde ju je pobedila Crvena zvezda. Uglavnom su njeni mali fudbaleri osvajali lopte u duel igri, a kako su bili nešto korpulentniji od protivnika i udarci su im bili snažniji, samim tim i ubitačniji. I da, mora se istaći i da su dečaci iz Nike napravili sijaset prelepih akcija, takođe uz mnogo dodavanja iz prve.

Vodila je Nika 2:0, a onda je Mateja Krsmanović iz Petlića izveo najlepši potez na utakmici – savršeno je plasirao loptu iz slobodnjaka u rašlje. Tačno pre udarca je pogledao metu, a onda poslao loptu baš tamo gde je naumio.

Međutim, primljeni gol iz prekida motivisao je igrače Nike da završnih nekoliko minuta utakmice iskoriste da pokažu sve što se krije u njihovom napadačkom arsenalu. Počeli su da nižu golove kao na traci, do kraja postigli još četiri, ali njihova rezultatska dominacija nije umanjila sjajan utisak koji su u balonu Brazil ostavili mali fudbaleri Petlića. Bila je to utakmica u kojoj je mogao da uživa svako ko bar malo voli fudbal.

Danilo Krstonijević, Nika T6: ,,Najviše mi se dopalo to što smo postigli puno golova, a i imali smo tečnu igru. Svaka čast našim protivnicima koji su svaki napad počinjali iz odbrane i igrali izuzetno brzo. Stalno gledam fudbal… Pratim sve i navijam za Zvezdu, a tamo mi je omiljeni fudbaler Ohi.”

Novak Aleksić, FK Petlić: ,,Dopalo mi se što sam lepo gradio loptu, a svidelo mi se što je moja ekipa stalno širila igru i što je pokušavala sa pasovima u prostor. Protivnici su igrali slično kao mi, iz prve, ali su danas bili mnogo bolji od nas. Najviše volim da gledam Lea Mesija zato što je brz i ima jako dobar šut, naročito iz slobodnjaka.”

Lep, lepši, Matejin slobodnjak.