skip to Main Content
+381 11 220 66 99 info@kidsport.rs

ŠAMPIONI U NASTAJANJU

Nisu šampioni samo oni koji osvajaju trofeje. Šampioni su oni koji makasimalno ozbiljno pristupaju svakom treningu i utakmici, koji se svakodnevno trude da pomeraju granice i budu najbolja verzija sebe. Šampioni su oni koji znaju da budu veliki i u pobedi i u porazu, da pruže ruku, čestitaju, tog dana, boljem od sebe, a onda razmisle o greškama i koriste prvu narednu priliku da ih isprave. Šampioni su i oni koji dok utabavaju nepreglednu stazu svojih fudbalskih koraka, ne zaborave da, na primer, sklone za sobom flašice vode ili celofane slatkiša koje su pojeli dok su čekali svoj red da zaigraju. Prema tome, ekipa Starog Grada može da se uporedi sa pravom malom vojskom, jer kada napuste terene u Rakovici nikada ne zaborave da ih ostave u stanju u kojem su ih zatekli kada su došli. I ovog vikenda, demonstrirali su ponašanje za primer i to nakon duela sa ekipom Avale u kojem su poraženi 4:2.

Avala – Stari Grad (2011. godište)

A sad da se vratimo malo unazad i pređemo na fudbal. Avala je povela već u uvodnim minutima utakmice i bila dominantniji rival u prvom poluvremenu, međutim crveno-sivi nisu bili bez šansi. Jedna pogođena stativa u prvom delu igre, pomalo je ostala u senci nečeg mnogo važnijeg, a to je sportski potez fudbalera Avale koji je nekoliko sekundi nakon starta odmah pohitao u pomoć svom vršnjaku iz protivničkog tima da vidi da li je sve u redu.

Nastavilo se inicijativom dečaka u crnim dresovima, a publika je itekako imala šta da vidi. Zamislite neke od najboljih svetskih napadača. Bilo da još uvek aktivno igra, da je u zenitu karijere ili da je u penziji. E pa ko god da vam je pa na pamet, Raul Gonzales, Miroslav Klose, Zlatan Ibrahimović, Robert Levandovski, nijedan se ne bi postideo završnice koju su demonstrirali igrači Avalae. I to ne samo jedanput.

Do kraja poluvremena ekipa Avale je stigla i do četvrtog gola, ali drugo poluvreme donelo je i promenu odnosa snaga na terenu. Dečaci iz ekipe Starog Grada počeli su da muče protivnika solo prodorima i spretnim dribliznima i upravo su nakon jedne takve akcije došli do prvog gola. A gde je jedan, tu su i dva. Ovoga puta je golman Avale sjajno zaustavio pokušaj iz slobodnog udarca ali je u nastavku lopta ipak prešla preko gol linije.

Mogla je škola fudbala Stari Grad da unese dodatnu neizvesnost postizanjem trećeg gola, ali su mališani u tamnoj opremi u više navrata demostrirali požrtvovane reakcije u defanzivi, pa je ostalo Avala 4, Stari Grad 2.

Andrej, Avala: Pravili smo izvanredne akcije i bili smo jako precizni u završnici. Skoro da nismo ostavljali šansu protivničkom golmanu. Protivnik je danas pokazao da u timu ima nekoliko igrača koji su sjajni dribleri, moram da priznam da su nam pravili dosta problema na taj način. Najviše pratim igre Crvene zvezde u kojoj su mi omiljeni fudbaleri Borjan, Marin, Milunović i Pavkov.“

Andrija, Stari Grad: „Svidelo mi se to što su našim golovima i šansama prethodile dobre reakcije u odbrani. Moram da pohvalim svoje saigrače Andriju i Nemanju na datim golovima. Navijam za Zvezdu i uživam da je gledam u Ligi šampiona, naročito Marinove poteze i Borjanove odbrane.“

Alfa – Olimpik (2011. godište)

Potpuno drugačija, ništa manje kvalitetna, ali rezultatski znatno neizvesnija utakmica odigrana je četrdesetak minuta kasnije, a posle velike borbe i konstantnog trčanja, ekipa Alfe savladala je Olimpik 2:1. Navijači su imali prilike da prisustvuju preokretu, a iako su svi pogoci viđeni u prvom poluvremenu, drugi deo meča nije bio ništa manje zanimljiv. Od samog starta gledali smo juriš na loptu i ekipa koja bi izgubila posed se iz sve snage trudila da ga što pre povrati. Delovalo je da će rezultat na odmoru biti isti kao i na samom startu duela pošto su mreže mirovale u prvih petnaestak minuta, međutim fudbal je još jednom opravdao epitet neobične i nepredvidive igre i dao nam je tri gola u pet minuta, a uz to i preokret. Olimpik je poveo nakon jednog kornera kada se na pravom mestu našao dečak po imenu Filip, koji je usrećio i saigrače i navijače.

Ipak, Alfa je na izjednačenje čekala svega stotinak sekundi pošto je Stefan, među saigračima poznatiji kao Stefanelo, poslao jedno bombu pod prečku protivničkog gola i na taj način poravnao rezultat. Taj pogodak naša kamera nije uspela da zabeleži, ali naredni, kojim je Alfa došla do preokreta, bio je podjednako efektan i lep za oko.

U drugom poluvremenu bilo je uživanje gledati uzastopne napade ekipe Olimpika čiji su mali fudbalski ratnici goreli od želje za izjednačenjem. Gotovo da nije bilo načina na koji plavo-beli nisu pokušali da ugroze protivnički gol, a najbliži rezultatu 2:2 bili su upravo nakon jednog prekida. Ispostavilo se da je Alfa imala dosta sreće, ali ima i nešto u onoj izreci da sreća mora da se zasluži.

Napadi Olimpika nisu jenjavali, ali ovoga puta su na kraju utakmice morali da čestitaju protivniku na trijumfu, odličnoj borbi i dva prelepa gola. Nakon utakmice mali fudbaleri su, kao i uvek ispunili svoju uslovno rečeno obavezu davanja izjava i komentarisanja upravo odigrane utakmice.

Marko, Alfa: Naš golman je bio odličan, svi smo igrali kao tim, bili smo dobri prilikom dodavanja, a pravili smo protivniku probleme i ubacivanjem lopte iz auta pred gol. Moj drug Stefan i ja smo postigli golove, ali mislim da je njegov bio lepši. Pratim utakice Barselone i Real Madrida. To su najbolji klubovi na svetu. Barselonu volim zbog Mesija, Suareza i Grizmana, a Real zbog Luke Modrića i Luke Jovića.

Andrija, Olimpik„Imali smo dobro osmišljene i izvedene akcije, ali ja pre svega želim da čestitam protivniku koji je danas odlično šutirao iz daljine. Normalno je da se izgubi poneka utakmica i mi ćemo se još bolje pripremiti za sledeću. Omiljeni igrač mi je Kolarov, volim da ga gledam i u klubu i u reprezentaciji Srbije.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back To Top