Nevena je hobotnica na golu, mali fudbaleri Voje Gačić prave akrobate

Voja Gačić – OFK Vršac (2010. godište)

Jedni su došli iz Pančeva, drugi iz Vršca da na terenu FK Rakovica pokažu koliko su umešni sa loptom. A kada oba tima gore od želje za pobedom, nadmetanjem, nadigravanjem, beskompromisnom borbom, onda je vrhunska fudbalska predstava zagarantovana. Ličilo je to na one premijerligaške mečeve kada ekipe jednostavno inspirišu jedna drugu na neumorno i neprekidno trčanje, na stihijske napade koji ne jenjavaju već samo menjaju stranu, odnosno gol u kojem bi lopta trebalo da završi. Kada je tako, konstantni dueli su najnormalnija pojava, a sledstveno tome i poneki oštriji start, nenamerna ruka u lice, ili udarac po nogama. Međutim, sve su mali fudbaleri, ali i fudbalerke, pošto su za ekipu Voja Gačić igrale Nevena i Teodora, stojički podnosili i kad bi slučajno nakon grublje igre videli protivnikov pad ili čuli protivnički bolni uzvik, odmah bi se zaustavljali i hitali da pruže pomoć, odnosno da udele zagrljaj i izvinjenje.

Pokušaja jedanaestogodišnjaka iz Vršca nije manjkalo, ali su protivnici znatno bolje otvorili utakmicu, a u centralnu figuru prvog poluvremena izrastao je Matej Kvas. Pokušavao je često akrobatskim potezima da proigrava saigrače i ispucava lopte, ponekad zbog toga malo i nervirao trenera, ali se za svaki netačan i nonšalantan pas iskupio sa dva vezana pogotka. Prvi je došao posle šmekerske egzekucije spoljnim delom stopala, naredni iz drugog pokušaja kada je posle odbrane protivničkog golmana odlično reagovao glavom.

Nisu Vrščani ostali nedorečeni. Odgovorili su sa paletom opasnih napada i udaraca u okvir gola, ali je Nevena među stativama pokazala da ne moraju nužno dečaci biti kvalitetni golmani. Kod prvog pokušaja bila je odlično postavljena, a u narednom, znatno težem za branjenje zaustavila je Luku, kapitena protivničkog tima. Prava mala hobotnica na golu.

Nevena je i u nastavku meča povećavala broj intervencija, njeni drugari i kolege iz konkurentskog tima, su na rukavicama takođe imali magnet za loptu. U dva navrata su zaustavljali raspoloženog Andreja i upravo su te odbrane dale vetar u leđa saigračima koji su sa dva gola uspeli da se vrate. Jednostavno, bilo je pokušaja koje Nevena nije mogla da brani, jer je u dve situacije ostatak ekipe nije dobro zaštitio. Ali bilo je i slučajeva kada su saigrači požrtvovanim, refleksnim intervencijama uspevali da spreče siguran pogodak.

Obično kada vodite 2:0, pa dozvolite protivniku da se vrati, deluje da ste vi na kolenima, da vam je voda ušla u uši i da je još jedan pogodak u vašoj mreži, odnosno potpuni preokret neminovan. Ali ekipa Voje Gačića nije se ponašala u skladu sa tom praksom. Govor tela dečaka i devojčica u dresovima nalik Barseloninim nagovestio je da se i pored perioda slabosti nisu oprostili od trijumfa. A ovo je bila jedna od onih utakmica u kojima pobeđuje onaj koji više želi pobedu. Andrej je čitavim tokom meča bio pretnja po levoj strani, nekoliko puta je zaustavljen uprkos snažnim i preciznim udarcima, ali za plasiranu loptu pet minuta pre kraja utakmice nije bilo rešenja. Pobedonosni gol začinjen proslavom koja se retko viđa u ovom uzrastu. Bilo je autentičnih, originalnih načina da se začine pogoci, ali ne mnogo akrobatskijih od Andrejevog.

Luka, OFK Vršac: “Imali smo dosta šansi i mogli smo da postignemo znatno više golova. Problem je bio što nismo šutirali u stranu, što nismo ciljali po uglovima. Za to vreme protivnici su dolazili do golova kroz odličnu pas igru i mučili nas šutevima iz daljine. Volim da pratim utakmice Juventusa, ali ne zbog Kristijana Ronalda, već zbog Paula Dibale. Dopada mi se jer je mlad igrač sa odličnom tehnikom i udarcem.“

Andrej, FK Voja Gačić: “Dopalo mi se to što smo pobedili, iako nas je protivnik u jednom trenutku pritisnuo i izjednačio rezultat. Tada smo uložili više energije i došli do trećeg gola. Igrali smo kroz pas i često šutirali. Kod protivnika mi se svidelo što su igrali agresivno, ali nisu iskoristili veliki broj prilika. U svakom slučaju ovo nam je jedna od jačih i zanimljivijih utakmica ove sezone. Nejmar mi je omiljeni igrač, zbog tehnike, poteza i atraktivnih driblinga.“

FK Rad Barajevo – Lacio 2 (2010. godište)

Duel dva nebeskoplava tima doneo je po dva gola na obe strane, a mali fudbaleri Lacija su u dva navrata gubili i isto toliko puta uspevali da se vrate. Ekipa Rada je već tokom prvih stotinak sekundi došla do prednosti jednim dalekometnim hicem Luke Đorđića, neuhvatljivim za oko naše kamere. Inicijativa je zatim bila na strani Lacija, ali ni more njihovih napada nije bilo dovoljno za vraćanje utakmice na egal. I umesto da im se vršljanje po protivničkoj polovini isplati i bude pretočeno u pogodak, jedan usamljeni pokušaj Dimitrija Jovanovića duplirao je prednost Rada.

Kvalitetnih poteza bilo je na pretek, počev od vodećeg gola, preko najraznovrsnijih driblinga, finti telom, lažnjaka. Treneri su znali kada treba da pohvale, a kada da upute kritiku. Bilo je i preambicioznih pokušaja da se iz kornera direktno dođe do gola, ali znate kako kažu “Ako ne pokušavate, neće vam ni uspeti”. Lopta je ovoga puta završila na stativi, ali možda će već u nekoj od narednih utakmica pronaći put do mreže.

Dimitrije, Rad Barajevo: “Šansi je bilo na pretek, šteta što nismo uspeli da postignemo još koji gol. Čestitam protivnicima na mirnoći, tačnim pasovima i odličnim prodorima. Najviše volim da gledam Pariz Sen Žermen i Kilijana Mbapea zbog njegove brzine i prodora. “

Andrej, Lacio: “Dva puta smo se vraćali zahvaljujući odličnim dodavanjima i udarcima. Filip i Miloš su postizali golove i pomogli nam da se izborimo za nerešen rezultat. Video sam mnogo kvalitetnih stvari u igri protivnika – borbenost, dobre lopte, brzinu… Bili su puni ideja. Volim Liverpul, čas gube, čas se vrate, isto kao mi. Omiljeni igrač mi je Virdžil Van Dajk zbog borbenosti i skok igre i zato što i ja igram na toj poziciji.“