Mogli su sa loptom sve što zamisle

ŠF Premium – Bubamara Leštane (2012. godište)

Znate onu fudbalsku frazu “Bio mu je dan”, ili drugim rečima mogao je da uradi sa loptom šta je zamislio. Sve je polazilo za rukom. U skladu sa tim duel škole fudbala Premijum i Bubamare pretvorio se u pravo malo nadmetanje dvojice lidera Luke i Strahinje. Prvi snalažljiv sa loptom u nogama, sposoban da za tili čas okrene čuvara, izbaci ga iz igre, a potom golmana pita gde da mu šutira. Drugi brz kao metak, prodoran po desnom boku i uvek spreman da raspali po lopti i zada ozbiljan domaći zadatak protivničkim čuvarima mreže. Imali su i oni nekih svojih direktnih duela u borbi za loptu iako je obojici primarni fokus bio napad na gol rivala.

Devetogodišnjaci iz ekipe Premijuma su prvih par minuta utakmice iskoristili da se domognu dva brza gola i nametnu ritam na protivničkoj polovini, a kada je duplirao prednost svog tima Luka je nagovestio kakvo je popodne pred njim, odnosno kakve će muke imati protivnička odbrana da se suprotstavi njegovim fintama i savršeno plasiranim loptama. Međutim, Strahinja je odgovorio jednim slobodnjakom sa gola na gol, posle kojeg je omogućio svojoj devetki da prepolovi zaostatak.

Posle primljenog pogotka mališani u plavoj opremi su se ozbiljno razgoropadili i golovi su počeli da pljušte. Luka je kompletirao het-trik, ali je na tom putu uspeo i da bude asistent. Kada mu prvi udarac nije prošao, nije odustao, već je pronašao novi način da donese radost svojoj ekipi. Šejnjanoviću je ostavio lakši deo posla, a nakon pogotka njih dvojica su demostrirali jednu od najoriginalnijih proslava gola u Fer-plej ligi ove sezone.

Po ko zna koji put, kada je reč o deci ovog ili nešto starijeg ili mlađeg uzrasta, pokazalo se da ni tri gola prednosti ne moraju ništa da garantuju. Ovi klinci su jednostavno mali motori koji neprestano rade, trče i šutiraju i koje ne može da demorališe koja lopta više u mreži, ili značajna razlika u golovima. Dok god ima vremena da se igra oni će tražiti šansu za povratak, a isto je i sa timovima koji vode. Dok sudija ne odsvira kraj, trudiće se da pronađu prostor da ćušnu još koju loptu u mrežu. Tako je Strahinja najavio veliki povratak, a saigrači su ga odlično pratili.

Na kraju je pao dvocifren broj golova, pa bi rezultat mogao nekoga da zavara i natera ga da pomisli da su golmani spavali. Daleko od toga! Ako ne verujete, pogledajte!

Naravno, u Rakovici gotovo da ne prođe utakmica, a da se ne ispolji neki oblik fer-pleja i ne uveliča ime samog takmičenja. Jedan od najčešćih je naravno pružena ruka posle prekršaja i nešto oštrije igre, koju je Kragujac uputio najboljem strelcu susreta Luki.

Luka, Premium: “Igrali smo duple pasove kao na treningu, zabavljali smo se i postizali golove. Najviše volim da igram na levoj strani i odatle najčešće dajem golove. U protivničkom timu mi se najviše dopao Stahinja, jer je izuzetno brz, ima odličan šut i sve nas je sa lakoćom prolazio. Kada gledam fudbal, najviše volim da vidim driblinge i šuteve Kristijana Ronalda.“

Strahinja, Bubamara: “U nekim trenucima imali smo odličnu pas igru, ali mislim da smo morali više da se dodajemo i češće da šutiramo na gol. Uspeli smo da stignemo veliki zaostatak i izjednačimo na 4:4, ali posle toga nismo bili na nivou u odbrani. Protivnici su takođe pravili lepe akcije i imali su sjajnog igrača, Luku koji je dao većinu golova. Navijam za Juventus, gledam sve Ronaldove utakmice i sve mi se sviđa kod njega – šut, brzina, driblinzi…“

Mondial – OFK Pobednik beli (2012. godište)

Ne možete uvek pobeđivati, niti stalno gubiti. Poraz, ma koliko bio ubedljiv uvek bi trebalo da posluži kao lekcija gde bi u narednim mečevima moglo bolje. A dečacima iz ekipe Mondijala je ovog vikenda nedostajala veća želja, odnosno pokretačka snaga. To se jasno videlo kroz manjak trčanja, samim tim i brzine pa dečacima iz OFK Pobednika nije bilo teško da opravdaju naziv ekipe.

Tog nedeljnog popodneva pobednički tim imao je dve zvezde vodilje – prvo Vukašina koji je načeo ekipu Mondijala i do kraja utakmice uz demonstraciju strašnog udarca iz daljine uspeo da se domogne het-trika, a zatim i Đoleta koji je u dva navrata pokazao kakav je majstor u završnici akcija.

Pronašli su plavo-beli svoju malu oazu sreće i utehe, sa dva pogotka, ali su im u glavi posle utakmice bez sumnje isključivo bile reči trenera koji je konstantno ponavljao da fudbal ne može da se igra bez trčanja. Konstantno kretanje i menjanje tempa je temelj. Kao što je legendarni Johan Krojf jednom davno rekao “Fudbaleri tokom utakmice u proseku imaju loptu u nogama oko tri minuta. Definiše te ono što radiš kada lopta nije kod tebe”. Nema sumnje da će već sledećeg vikenda dečaci iz Mondijala biti mnogo rastrčaniji.

Lazar, OFK Pobednik: “Dodavali smo se, trčali, često šutirali na gol protivnika i bili smo uspešni… Protivnici su se mnogo dodavali takođe i to mi se dopalo, ali su se često okretali unazad ka svom golu i tako nam olakšavali posao. Omiljeni fudbaler mi je Leonel Mesi jer odlično dribla, namešta golove saigračima i ima jak šut.“

Luka, Mondial: “Nismo postigli previše golova, ali takođe nismo bili sebični i dosta smo se borili. Mogli bismo da popravimo šuteve na gol i driblinge u narednim utakmicama. Danas nam je falilo da češće pokušamo sa udarcima. Kod protivnika mi se svideo veliki timski rad i odličan šut. Od fudbalera najviše volim Kristijana Ronalda zbog njegovog sjajnog udarca.“

Da li ste videli originalniju proslavu gola?

Gotovo da ne prođe meč bez nekog vida ispoljavanja fer-pleja.