MINI-MAXI KUP: VULETOVE BOMBE, ŽELJA I BORBENOST NIKINIH DEČAKA I ZVEZDINA POBEDA
Nika T6 – Crvena zvezda (2013. godište)
Nije lako igrati protiv Crvene zvezde. Naročito ne u finalu kada znate da se protivnik nameračio na prvo mesto. Zato je zadatak malih fudbalera Nike T6 u finalnoj utakmici Mini-maxi kupa bio jedan od najtežih izazova u novoj godini. Oni pred njim nisu poklekli. Na stranu poraz od crveno-belih vojnika kojima malo ko može da parira. Dečaci iz Nike pokazali su ogromnu želju da se uhvate u koštac sa rivalom kojeg su dobrih nekoliko minuta naterali da drhti.
Kada Zvezda povede 2:0, a pritom vam pošalje dve neodbranjive bombe u mrežu, većina rivala bi podigla belu zastavu u znak predaje i primila još ko zna koliko golova. Nika je drugačije pristupila situaciji. Sa zaostatkom od dva gola, igra njenih dečaka postala je brža, čvršća i konkretnija. Crvena zvezda je naišla na tvrd orah čiju je koru bilo vrlo teško slomiti iako je Nika bila nešto umornija jer je polufinale protiv Mungosa završila samo par minuta pre početka finalnog okršaja.
Za razliku od ligaških Mini-maxi utakmica koje podrazumevaju tri perioda od po deset minuta, u kupu su utakmice trajale po 20 minuta bez pauze. Dobrih pet minuta Nika je držala crveno-bele dovoljno daleko od svog gola tako da oni nisu uspeli da upute udarac u okvir, a zatim je sevnula desnica Fiće Đorđevića, lopta pogodila dalju, pa bližu stativu i završila u mreži.
Fića je ušao u utakmicu izuzetno nadahnuto i u prvih sedam, osam minuta bio jedan od najzapaženijih igrača na terenu. Brzo nakon vodećeg gola, ponovo je raspalio po lopti, ali je golman Mihajlo iz njihovog novog sučeljavanja izašao kao pobednik, a i sjajne reakcije odbrambenih igrača su u nekoliko navrata uspele da neutrališu Fićine prodore. Ipak, treba istaći da je bez obzira što je bio jedan od najnižih na terenu, iz najvećeg broja duela izašao kao pobednik. To dovoljno govori o srčanosti i želji koje su ga krasile.
Mihajlo je uspeo da zaustavi još nekoliko opasnih pokušaja Crvene zvezde, ali nije imao rešenje za najlepši potez dana. Njegovi saigrači su poklonili loptu protivniku na sredini terena, a čim ju je dobio u noge, Vukašin je tačno znao šta će sa njom. Prebacio ju je na levu nogu i šutirao tako da je čuvar mreže Nike ostao ukopan u mestu. Nema mu se šta zameriti – bio je to apsolutno neodbranjiv udarac, jedan od onih kod kojih, kada stopalo dodatke loptu, znate da ona ide u mrežu.
Nika je imala dva gola zaostatka, ali se Đole nametnuo kao lider i svojim primerom pokrenuo saigrače i udahnuo im veru da mogu da učine utakmicu neizvesnom. Pravila je devetka belih velike probleme odbrani Zvezde, kako po boku, tako i kroz sredinu. Zapretio je Đole ozbiljno i iz slobodnjaka, ali mu je golman Sergej spustio roletnu. Nekoliko propuštenih šansi nije pokolebalo male fudbalere Nike. Đole je ponovo pretio, Fića mu je sjajno blokirao udarac, ali je na loptu natrčao Neca Despić i iskupio se za prethodne zamerke trenera da kasni sa udarcem.
Tada se doza straha uvukla pod kožu crveno-belih, a napadi Nike bili su sve konkretniji i učestaliji. Međutim, Sergej je imao odličnu komunikaciju sa svojim defanzivcima i sa nekoliko intervencija uspeo da odbije nalet rivala koji je želeo izjednačenje. Delovalo je da je Nika bliža izjednačenju, ali dva, tri minuta pre kraja još jednom je bljesnuo Vule koji je nešto ranije postigao onu lepoticu levom nogom. Sada je na povratnu loptu reagovao desnom, lopta je brzo doletela do daljeg ugla, a Mihajlo imao premalo vremena za reakciju.
Mora se priznati zaslužena pobeda Zvezde, ali hrabrošću i borbenošću Nika je ostavila utisak da bi isto tako bilo zasluženo i da smo videli izjednačenje. Sjajna predstava za spuštanje zavese u Mini-maxi kupu u balonu Foot na Autokomandi.
Filip Đorđević, Crvena zvezda: “Svidelo mi se ovo finale zato što smo odigrali čvrsto kao i naši protivnici. Nismo odigrali najbolje što znamo, ali drago mi je zbog pobede. Postigli smo neke lepe golove iz daljine. Moj omiljeni fudbaler je Ronaldinjo, zato što je uvek igrao sa osmehom na licu.“
Filip Jović, Nika T6: “Mislim da smo odigrali jednu vrlo dobru utakmicu, međutim moram da čestitam protivnicima na pobedi koju su apsolutno zaslužili. Igrali smo čvrsto, borili se u duelima, ali nismo uspeli da pretvorimo neke dobre prilike u golove.“
Nakon finala obavljena je ceremonija dodele pehara i medalja koje su još zaslužile i ekipe Fortune i Mungosa. Svi su se podjednako radovali kada su odličja završila u njihovim rukama, odnosno oko njihovih vratova. Za klince koji imaju osam, devet godina, merilo ne bi trebalo da budu pehari, već isključivo količina znoja i energije koji se potroše na terenu, kao i širina osmeha dok kotrljaju loptu.
Kao što reče Fića iz Zvezde – “Volim Ronaldinja jer nije skidao osmeh sa lica.”
Suština fudbala su drugari iz Fortune i Mungosa koji su i nakon poraza u polufinalima želeli da ispune prostor oko terena i gledaju drugare i vršnjake kako se bore za prvo mesto.
Potez kola
Vuletova levica – kada stopalo dodirne loptu, pa odmah znate da pada gol.
