skip to Main Content
+381 11 3011 944 info@kidsport.rs

SLOBODNJACIMA U SUSRET MUNDIJALSKOJ EUFORIJI

FORTUNA PANČEVO – OLIMPIK (2012. GODIŠTE)

Nedelja, 14. novembar. Punih godinu dana otkako je fudbalska reprezentacija Srbije na penale poražena od Škotske u baražu za odlazak na Evropsko prvenstvo. Euforija u vazduhu. Ko god je zaljubljen u fudbalsku igru, 24 sata pre utakmice sa Portugalom za odlazak na mundijal u Kataru, osetio se kao da je u nedelju praznik. I bio je praznik. Praznik Svetog Mitra koji je onako kako samo on ume kada nosi dres Srbije, u 90. minutu trznuo glavom za 2:1, bacio Orlove u delirijum, a Portugalce potopio cunamijem tuge.

Tog popodneva, par časova pre nego što će se Srbija radovati, mališani koji su odabrali fudbalski poziv i koji sanjanju da jednog dana zaigraju za reprezentaciju, napravili su uvertiru za večernje uživanje i bodrenje Aleksandra Mitrovića, Dušana Tadića, imenjaka mu Vlahovića i ostalih srpskih junaka. Verovali su i klinci iz pančevačke Fortune, Olimpika i Dušanovca da će Srbija ostvariti (ne)moguću misiju i da će pokoriti lisabonski stadion Luž – o tome svedoče i njihove izjave posle utakmica.

Teško da su mogli da požele lepši fudbalski dan. Počeo je njihovim ličnim majstorijama u balonu Foot na Autokomandi, a okončan jednom od najboljih, ako ne i najboljom predstavom fudbalske reprezentacije Srbije u ovom veku. Ali servirali smo dovoljnu porciju pohvala na račun Orlova, a sada da se bacimo na devetogodišnjake iz škola fudbala Fortuna i Olimpik.

Manje od 100 sekundi igre prošlo je pre nego što smo dobili nagoveštaj da će se nedeljno popodne pretvoriti u pokaznu vežbu timova kako se izvode slobodni udarci. Dule iz Olimpika je dobio instrukciju od trenera da pokuša da gađa po zemlji, ali imao je nešto drugo na umu. Zaobišao je živi zid, a lopta je završila pod prečkom.

Koji minut kasnije, slična situacija na suprotnoj strani terena. Sergej je stajao kraj lopte i ni u jednom trenutku nije razmišljao o udarcu, mada je to savršeno sakrio od protivničkih fudbalera. Fintirao je živi zid i čitavu odbranu Olimpika pre nego što je na tacni poslužio Marija kojem je ostao lakši deo posla.

Mini-maxi je na par meseci odmenila Fer-plej ligu, ali duh fer i poštene igre nastavio je da živi i u balonima širom Beograda. Svaki jači prekršaj, sa sobom je nosio prigodnu reakciju – pruženu ruku u znak izvinjenja.

Gledajući količinu napada i opasnih akcija, ekipe su bile poprilično izjednačene, ali Fortuna je imala nešto što je nedostajalo malim fudbalerima Olimpika – konkretnost u završnicama akcija. Dečaci u sivoj opremi opsedali su gol rivala, ali su često propuštali pravi momenat da upute udarac. Sa druge strane, nije bilo mnogo oklevanja i okolišanja u igri pančevačkog tima. Pristup usmeren isključivo na završni udarac doneo im je preokret, a zatim i odlepljivanje na dva razlike. Igor je pogodio za 2:1, a potom se Fića nakon dva neuspešna pokušaja našao na pravom mestu i sproveo odbitak u mrežu. Odličan pokazatelj zašto nikada ne treba odustajati, kao i da sreća uvek pogleda one koji su je svojom upornošću zaslužili.

Sergej je asistirao za izjednačujući gol Fortune, a nakon toga bio je konstantna opasnost po gol Olimpika. Defanzivci protivničkog tima nikako nisu uspevali da se izbore sa njegovim prodorima. I kada bi delovalo da će ga zaustaviti i oduzeti mu loptu, on je nekako pronalazio prostor da se izmigolji i nastavi trk ka golu. Pokazao je Sergej da osim pregleda igre, brzine i prodornosti, poseduje i istančan osećaj za rešavanje akcija.

Sergejeva rutinska reakcija u situaciji jedan na jedan donela je Fortuni prednost 4:1, a kada je Mario Beracka raspalio po lopti sa skoro 15 metara od gola i dodatno povisio prednost, bilo je jasno da će ona biti nedostižna za dečake iz Olimpika. Uprkos tome, nisu se predavali. Želeli su da potroše svu energiju i da sa osećajem zadovoljstva od saznanja da su dali sve od sebe, dočekaju veče i veliku utakmicu reprezentacije.

Do poslednjih pet minuta utakmice, videli smo dva gola iz slobodnjaka. Jedan direktan i jedan posle akcije. Ognjen Pešović, među saigračima poznatiji kao Peša počeo je utakmicu kao golman, ali je u poslednjoj trećini dobio priliku da zaigra. Tada su se protivnici upoznali sa njegovom brzinom. Mučio ih je kao Brzi Gonzales, uspeo da iznudi jedan prekršaj ispred golmanskog prostora, a trener mu je dao priliku da pokaže zbog čega će u godinama koje dolaze moći da bira da li će igrati među stativama ili u polju. Možda jeste najsitniji na terenu, ali je topovskim udarcem maltene preslikao pogodak koji je njegov saigrač Dule postigao na samom startu utakmice.

Mnogo trčanja, sjajnih prodora, smislenih slobodnjaka u zbiru su dali super-dinamičnu fudbalsku predstavu. Osmesi na licima nakon tri perioda od po deset minuta i zagrljaji koji nisu prestajali ni tokom davanja izjava posle utakmice. Fića i Ogi iz Fortune insistirali su da zajedno pričaju, jer su, prema njihovim rečima, oni braća na terenu.

Filip Petrov, Fortuna Pančevo: “Bio sam presrećan kada sam dao gol i dopalo mi se kako se protivnički tim trudio i kako nije odustajao ni kada je dosta zaostajao. Čestitam svojim drugarima Mariju, Sergeju i Igoru na postignutim golovima. Najviše mi se sviđa igra Lionela Mesija zbog njegovih slobodnih udaraca.”

Ognjen Pustaj, Fortuna Pančevo: “Meni se najviše svidelo to što se nismo puno ljutili jedni na druge. Igrali smo prijateljski. Svi smo bili dobri i pravili smo dobre akcije. Moram da pohvalim drugu ekipu jer se jako borila. Videlo se da smo napredovali pošto smo izgubili prvi put kada smo igrali protiv njih. Obožavam da gledam i igram fudbal, čak mi se desi da ponekad lopom uništim celu sobu kada se igram kod kuće. Ne mogu bez fudbala. Omiljeni igrač mi je Ronaldo zato što je brz, sjajno dribla i jedan je od najboljih na svetu. Večeras ću morati da navijam protiv Ronalda i neće mi biti lako, ali igra Srbija!”

Vasilije Popadić, FK Olimpik: “Svidelo mi se to što sam umalo dao gol kada je protivnički golman ispustio loptu, kao i način na koji je moj drug Dušan zatresao mrežu. Druga ekipa je napravila dosta akcija i pokazala da, kao i mi, odlično izvodi slobodnjake. Oni su se više koncentrisali na akcije iz prekida. Uživam da gledam Mesija zato što ima mozak za lepe akcije i zato što ima odličan šut.”

OLIMPIK – DUŠANOVAC (2012. GODIŠTE)

Dečaci iz Olimpika su ostali na terenu nakon duela sa Fortunom, a umesto pančevačkog kluba, protivnik je bila ekipa Dušanovca. Kako je crveno-sivima falio igrač, dobili su pozajmicu od rivala, a na gol je stao Vasa koji je profesionalno shvatio novu ulogu. Ispit među stativama položio je sa visokim ocenama, iako njegovo mesto standardno nije na golu.

Dušanovac je poveo zahvaljujući Matijinoj okretnosti. Za tili čas se snašao, pokupio loptu i pobegao čuvarima, a potom je sevnula levica u dalji ugao. Odgovor Olimpika bio je ekspresan, a Aleksa nije ostavio nikakve šanse novopečenom golmanu Vasi da bilo šta uradi.

Logično, Vasa nije mogao baš sve da odbrani, ali ga pogodak koji je primio nije pokolebao i nije uticao da mu procenat odbrane opadne. Svojim intervencijama davao je vetar u leđa ekipi Dušanovca koja je ponovo preko Matije, uspela da povrati vođstvo. Ako vam se dopao prvi gol, šta tek reći za drugi. Iz punog trka pogodio je malu mrežu i malo koji golmanski refleksi bi mogli da zaustave udarac ovakve kombinacije snage i preciznosti.

Demonstrirali su mali fudbaleri Olimpika u pojedinim trenucima šta znači neprobojna odbrana i išli su glavom gde neki ne bi smeli nogom. Jedan projektil iz slobodnog udarca koji je vrlo izvesno išao u gol i koji bi bilo đavolski teško odbraniti, zaustavljen je doslovce blokadom i to glavom. Ali umesto da ostane da leži posle udarca koji je dobio, mališan iz Olimpika se momentalno obreo na nogama, a njegov saigrač Peša, novim, sjajnim blokom sprečio protivnika da postigne gol. Međutim, crveno-sivi su tako silovito napadali, da je novi pogodak morao kad tad da padne.

Kao što je to slučaj bio na utakmici Olimpik – Fortuna, izvođenje slobodnjaka ponovo na visokom nivou, ali ovoga puta lopta nije htela u gol, a i čuvari mreža su obavili veliki posao. Ali ako ovako nastave, nijednom golmanu u Mini-maxi ligi neće biti svejedno kada nameste loptu i krenu ka njoj.

U završnici utakmice Aleksa se prošetao kroz odbranu protivnika i uneo rezultatsku naizvesnost smanjivši na 3:2. Krenuli su tada mali fudbaleri Olimpika po izjednačenje i možda bi do njega i došli jednim od najboljih poteza na utakmici, da odbrana Dušanovca nije postavila zid u svom kaznenom prostoru. Start kakvog se ne bi postideli ni najbolji svetski štoperi. A kada tako čuvate gol, zaslužite da vam se otvore prilike na drugoj strani. Moma je odlično pratio akciju, Matija je zaustavljen u nameri da postigne het-trik, ali je iz drugog plana pao gol za overu pobede.

Aleksa Avramović, FK Olimpik: “Postigao sam dva gola, borio se i zadovoljan sam kako smo odigrali. Protivnik nas je dosta mučio iz kontra napada i tako je postizao golove. Odlično su šutirali danas. Volim da gledam Pari Sen Žermen, a posebno Nejmara. Ima odličnu tehniku, prijem, dribling i dodavanja. Ne daje mnogo golova u poslednje vreme, ali je vrhunski fudbaler. Gledaću Srbiju protiv Portugala večeras. Prošli put smo izborili 2:2, ali mislim da smo se poboljšali i da ćemo pobediti i otići na Svetsko prvenstvo.”

Matija Đurić, FK Dušanovac: “Dopala mi se celokupna igra. Naročito šutevi i kretnja igrača. Kod protivnika u igri video sam mnogo timskog rada, imali su odlična dodavanja. Sam smišljam svoje proslave golova. Dibala ima kul proslavu, ali ja se ipak držim svojih. On mi je omiljeni fudbaler zato što je spretan sa loptom i ima jak udarac. “

Gol kola

Ko kaže da najsitniji na terenu nemaju top u nozi?

Fer-plej potez

Mini-maxi odmenila Fer-plej ligu, ali je duh poštene igre nastavio da živi.

Back To Top